Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U poslednje vreme kruži informacija da bi jedna od najvećih inostranih kompanija u Zrenjaninu u narednom periodu mogla da otpusti čak 2.000 radnika. Podsetimo se da je krajem prošle godine inostrana firma „Paccor”, koja se bavila proizvodnjom plastične ambalaže za prehrambenu industriju i koja je u našem gradu sa uspehom poslovala čak 11 godina, „ugasila” svoj pogon. Tada je bez posla ostalo oko 90 ljudi.
Ovakvi događaji su očito neizbežni u tržišnim uslovima privređivanja i imaju niz negativnih uticaja na lokalnu privredu. Građani ostaju bez stabilnih izvora prihoda i prinuđeni su da traže novi posao. Masa isplaćenih zarada na području grada je smanjena kao i lokalna tražnja za dobrima i uslugama, u gradskoj kasi će biti manje sredstava zbog toga što će se manje naplatiti po osnovu poreza na zarade zaposlenih itd. Sve to upućuje na zaključak da prisustvo velikih inostranih kompanija u lokalnoj ekonomiji može imati kako pozitivne, tako i negativne efekte.
Neki od mogućih negativnih efekata stranih direktnih investicija na lokalnu privredu su iscrpljivanje ovdašnjih prirodnih resursa, ekploatacija lokalne infrastrukture, stvaranje nelojalne konkurencije lokalnim domaćim preduzećima, istiskivanje sa tržišta domaćih firmi, transfer kapitala u inostranstvo (u matičnu zemlju investitora), stvaranje tehnološke i finansijske zavisnosti od inostranstva, ugrožavanje ekonomskog suvereniteta zemlje domaćina, realna mogućnost da strani investitor u svakom trenutku preseli svoje pogone u neku drugu zemlju i otpusti lokalne radnike itd.
Favorizovanjem inostranih investitora guši se i preduzetnička inicijativa i motivacija lokalnih privrednika. Ukoliko dođe do toga da (po)nestane motivacije, htenja, želje za stvaranjem, samopouzdanja i poverenja unutar kontingenta domaćih resursa (kapitala i radne snage), domaća privreda, a time i država, postaju još zavisnije i ranjivije.
Stranci, po pravilu, investiraju u neku zemlju zbog nekih od sledećih razloga: (a) većeg profita, (b) jeftinije radne snage, (v) nižih cena sirovina i/ili energenata, (g) širenja tržišta, (d) izbegavanja plaćanja carina izgradnjom fabrika unutar „carinskog zida”, (đ) ostvarivanja političkog uticaja u nekoj zemlji itd.
Strane direktne investicije (SDI) mogu imati pozitivan uticaj na zaposlenost, jer zapošljavaju neuposlenu lokalnu radnu snagu, a povećanje zaposlenosti i proizvodnje doprinosi povećanju budžetskih prihoda (PDV-a, poreza na zarade zaposlenih, poreza na dobit itd.). Isto tako, pretpostavlja se da ulagači iz inostranstva sa sobom donose noviju tehnologiju, modernije načine upravljanja (menadžmenta), savremenije organizacione modele i sl. Međutim, sve to ne mora tako i da bude. Stranci mogu imati daleko kratkoročnije ciljeve (brzu zaradu), a svakako nemaju nikakvu obavezu da vode računa o tome kakve će posledice njihove poslovne odluke imati na lokalnu privredu.
Pozitivni i negativni efekti stranih direktnih investicija se međusobno prepliću, a najvažnije je biti svestan da nije dobro previše se osloniti na SDI, jer činom odlaska strani ulagači iza sebe mogu da ostave mnogo krupnih problema.
