Loše iskustvo iz prethodne četiri godine Stajićevu nameće razmišljanje o novom samodoprinosu

Lični dinar za selo

Od isteka prethodnog samodoprinosa u Stajićevu proteklo je četiri godine, i to se može uočiti i po malo toga ovde urađenog na planu uređenja sela i osavremenjavanja svakodnevnog života 1.700 stanovnika ovog, po mnogo čemu specifičnog zrenjaninskog sela. O tome smo razgovarali sa sekretarom Mesne zajednice Stajićevo Slobodanom Đurkovićem i nedavno izabranim predsednikom Saveta Mesne zajednice inženjerom Bojanom Janjićem koji je na tom mestu zamenio Svetozara Stefanova.
– Većina javnih objekata u selu izgrađena je i rekonstruisana u prethodnim decenijama pre svega zahvaljujući novcu prikupljenom samodoprinosom. Novac koji dobijamo iz budžeta grada Zrenjanina je minimalan i nije dovoljan za normalno funkcionisanje Mesne zajednice, komunalnu izgradnju i održavanje objekata u javnoj upotrebi. Srećom, imamo dosta uspešnih preduzetnika – u agraru i van agrara – koji pomažu aktivnosti društvenih organizacija i sportskih kolektiva u selu. To, međutim, ne može biti trajno rešenje. Obratili smo se tim preduzetnicima i ljudima koji vode udruženja građana, kao što su udruženje lovaca, penzionera, sportski klubovi, za podršku ideji da se raspiše referendum za obnovu samodoprinosa. Radi se o ozbiljnoj društvenoj akciji za koju je potrebno dosta vremena, pa bi izjašnjavanje građana moglo da bude organizovano tek na jesen – kaže Đurković, na početku razgovora.


Među ljudima koji su do sada pomagali napredak sela i rad Mesne zajednice Đurović i Janjić vide i autoritete čija bi podrška samodoprinosu pomogla da se selo, nakon četiri godine pauze, za njega ponovo izjasni.
– Najkrupnija investicija koja bi bila finansirana iz samodoprinosa je izgradnja savremene kanalizacije. Realizovana je trećina projekta. Nameće se i potreba popravke kolovoza i trotoara, delom oštećenih tokom zime – kažu naši sagovornici razmišljajući za šta bi, najpre, ovde trebala da se koriste sredstva samodoprinosa.
Stajićevo nema veliki atar i kvalitet zemljišta nije vrhunski. Budući da je selo nastalo kasno, početkom 20-ih godina prošlog veka, agrarnom reformom i takozvanom „unutrašnjom kolonizacijom”, pod vođstvom sveštenika Save Stajića, seljački posedi bili su mali pa se dosta meštana okrenulo radu u industriji. To se oseća i danas, kada više od 400 stanovnika sela radi u Zrenjaninu, u industriji i društvenim službama.
Već duži niz godina, zbog dobrog položaja na putu prema Beogradu, ima dosta autoprevoznika čiji kamioni visoke tonaže prevoze robu širom Evrope. Selo je otuda zainteresovano za održavanje puteva u selu, kao i puta prema Beogradu i izgradnju najavljenog „pravog autoputa” prema prestonici.
Sve ulice u Stajićevu su asfaltirane, ali zima je ostavila trag na kolovozima. Javna rasveta je dobra. Izuzetak je „vikend naselje” gde je potrebno zameniti dosta svetiljki.

  • POŽARI LANE UPROPASTILI LOVIŠTE
    Od Bojana Janjića, predsednika Saveta Mesne zajednice i člana rukovodstva seoskog lovačkog društva saznajemo da je u požarima od avgusta do novembra prošle godine uništeno 90 procenata lovnog područja Stajićeva. Lovci su tokom zime izveli pet akcija obnove hranilišta i ostavljanja zrnaste i kabaste hrane za divljač. Za razliku od pre dve, tri godina, šakala ovde nije bilo.
    Lovcima iz Stajićeva Lovačko udruženje „Zrenjanin” obezbedilo je 1.200 sadnica bagrema, koji ovog proleća treba da ih zasade u svom ataru.

M. Stojin