Digitalnoj transformaciji javnog sektora uskoro će doprineti ideja čijem je razvoju doprineo Luka Glišić, student treće godine softverskog inženjerstva. Zajedno sa vršnjacima Milošem Mitrovićem (Beograd) i Ilijom Dončićem (Niš) osmislio je besplatnu platformu za internet prezentaciju. Ona će doprineti transparentnijem radu lokalnih institucija i odgovornijem trošenju javnih sredstava. To su učinili u okviru projekta Reforma lokalnih finansija (RELOF) koji se uz podršku Vlade Švajcarske realizuje u 10 lokalnih samouprava. Među njima je i Zrenjanin. Šta je rezultat Vašeg projekta RELOF „Internet rešenje za veće poverenje”?
– Želeli smo da digitalizaciju učinimo dostupnijom, praktičnijom i održivom. Predstavili smo projekat u vidu CMS Web builder platforme koja eliminiše potrebu za klasičnim kodiranjem. Korisničko iskustvo je toliko uprošćeno da je sve dostupno na klik. Jednostavno se instalira, brzo podešava i efikasno upravlja sadržajem, bez tehničkog predznanja.
Istovremeno, na ovaj način mladim programerima pružena je prilika da steknu praktična iskustva i doprinesu unapređenju rada lokalnih ustanova. Ovo iskustvo nisam doživeo kao puko takmičenje, već kao dragocenu priliku i podršku na samom početku svoje karijere. Na koji način je Vašem uspehu doprinelo učešće u vannastavnim aktivnostima?
– Rad sa mentorom ima neprocenjivu vrednost. Gotovo u svakom profesionalnom okruženju postoji figura od koje se može učiti. Prisustvo mentora ne znači samo prenos znanja, već i postepeno usmeravanje kroz realne radne procese, odgovornosti i profesionalne standarde. „Letnja stručna praksa” koju Tehnički fakultet realizuje sa ZREPOK-om mi je omogućila da kroz konkretan rad usvojim tehnička znanja, razumem način funkcionisanja tima i razvijem sigurnost u javnom nastupu. To su ključni elementi za dalji razvoj u struci. Šta Vas privlači da se usavršavate u polju veštačke inteligencije (AI)?
– Njena neistraženost, kao i ogroman potencijal da oblikuje rešenja sa stvarnim uticajem na svet oko nas. Dodatnu motivaciju pronalazim u složenosti AI sistema, koja zahteva duboko razumevanje i podstiče kontinuirano usavršavanje. Imao sam priliku da primenim svoje znanje u konkretnim istraživačkim i industrijskim okruženjima. Moj dosadašnji angažman na segmentaciji tumora dojke rezultovao je objavljivanjem rada u međunarodnom časopisu. Pored toga, trenutno se kroz stručnu praksu u kompaniji „Schneider electric” bavim primenom veštačke inteligencije u domenu energetske efikasnosti. Kakve mogućnosti pruža Tehnički fakultet u ovoj oblasti?
– Gradivo je u skladu sa savremenim tehnologijama. Fakultet obezbeđuje izuzetne uslove za stručno i lično usavršavanje. Katedre su međusobno povezane što omogućava efikasnu saradnju unutar različitih oblasti. To dodatno podstiče interdisciplinarni pristup obrazovanju i razvoju inovacija. Kadar je stručan i spreman da studente uključi u istraživački rad i aktuelne projekte. Ako neko hoće da uči i napreduje u određenim poljima, najvažnije je da pokaže želju. Na fakultetu se ceni samoinicijativa i profesori su uvek spremni da pomognu. Koliko je AI oblast razvijena u Srbiji?
– Veštačka inteligencija je još uvek na početku razvoja širom sveta. Država je prepoznala njen značaj osnivanjem Nacionalnog instituta za veštačku inteligenciju i ulaganjima u data centar u Kragujevcu. Time je postavljen čvrst temelje za brži napredak i inovacije. Koji su Vam planovi za budućnost?
– Trenutno je fokus na konferencijama, projektima i prezentaciji mojih radova. Usmereni su ka istraživačkom radu u okviru akademske zajednice i stalnom samousavršavanju. Želim da kroz sticanje novih znanja i veština doprinesem svojoj zajednici na što značajniji način, podstičući njen razvoj i unapređenje u skladu sa savremenim tehnološkim trendovima i potrebama društva.
