Lutke u izlogu
Piše: Milena Bečejac
Kada po izlasku iz zgrade stare Specijalističke poliklinike, a potom i prelaska ulice kojom tutnje kamioni, uđete u glavnu ulicu, kao da ste se obreli u nekom drugom svetu. Ulica koja čuva istoriju ovog grada, koja je njena sadašnjost, da li će biti i budućnost – zavisi od brige gradskih vlasti i ostalih o njoj – ne bi bilo lepo da još jedna vremešna lepotica doživi sudbinu kuće Filkovića.
Jutro u glavnoj ulici. Otvorene su poslastičarnice, kafići, apoteka i još po nešto. U buticima, koji se otvaraju kasnije, devojke na izlogu brišu stakla. Da sve bude lepo i uredno. A devojke, Zrenjaninke, vredne i lepe, kao lutke u izlogu.
Glavna ulica je posebna celina sačuvanog starog gradskog jezgra i zaštićeni je spomenik kulture, ako izuzmemo stambenu zgradu, vodotoranj i zgradu PIO. Još od 1716. godine i odlaska Turaka centralna je gradska ulica. Do 1879. ubeležena je kao Ulica Velikog mosta, potom, 1919. Hunjadijeva, od 1919-1941. Kralja Aleksandra. Za vreme nemačke okupacije dobija ime Hermana Geringa. Od 1944-1992. bila je to ulica Maršala Tita, da bi joj se vratio stari naziv, Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića.
Krajem osamdesetih godina prošlog veka, glavna ulica postaje pešačka zona, sa nekim žardinjerama. Najobimniji radovi na uređenju ulice obavljeni su 2006. godine, sa sve fontanicom i česmom. Česma je uklonjena, fontanica povremeno prska.
U ovoj ulici, svaka zgrada ima zanimljivu priču, a mnogi ljudi koji su u njoj živeli doprinosili su razvoju grada u brojnim oblastima života i rada. Tu su Bukovčeva palata, „Šeherezada” – za mene je ona nešto posebno, pa Benceova kuća, zgrada Štagelšmita, zgrada ekspoziture Državne hipotekarne banke, palata Daun (bivša robna kuća „Beograd”), zgrada Prve hrvatske štedionice, i još toliko lepotica pored kojih svakodnevno ili često prolazimo… Poslednja zgrada u ovoj zaštićenoj zoni pod kulturnom zaštitom je „Renesans” iz 2008. godine…
Ako neku zgradu potražite po broju, teško ćete da se snađete. Gotovo da nisu ni numerisane. Samo nekoliko njih ima brojeve, na jednoj stoji da se ulica zove Maršala Tita. Brojevi su na tablama različite boje, ali i sve to je deo istorije.
A ako neko baš nekoga traži, naći će ga. Nije to tako dugačka ulica…