Uskoro će početi nova sezona sadnje na javnim zelenim površinama. Lokalne televizije i novine će ponovo objavljivati imena donatora. Političari i aktivisti sade, komunalci pomažu. Saznajemo i broj i vrstu sadnog materijala, političari naglašavaju broj poklonjenih sadnica i tako godinama, svakog proleća i jeseni. Da li je to dobro? Dobro je, svaka zasađena sadnica je korisna. Da li je to rešenje i način rada da se poveća i dostigne potrebna ozelenjenost našeg područja?
Nije, po meni. Dokaz, procenat pošumljenosti se ne povećava, ostaje isti ili se smanjuje.
Šta je rešenje? Ako imamo potrebna znanja da nam je zaštita životne sredine bitna i da je suvišno dokazivati tezu o korisnosti zelenih površina i njihovom uticaju na popravljanju kvaliteta ekoloških činilaca, u bližoj i široj okolini, onda se moramo pravilno organizovati.
Prvo, posao moraju da rade ljudi iz struke, zaposleni u gradskim organima i to na poslovima planiranja i kontrole izvođenja radova. Poslovi moraju biti planirani, praćeni, evidentirani i pod stalnim nadzorom struke. Parkovi, trgovi, drvoredi, zelenilo stambenih naselja, gradske šume i prigradsko zelenilo, vodotok Begeja i ostalo, ne mogu biti prostori o kojima će odlučivati, šta saditi, opremiti i održavati, kako kome padne na pamet.
Drugo, donošenje nove Odluke o zelenim površinama gde bi se dale aktivne norme o načinu podizanja novih i održavanja javnih, privatnih i industrijskih površina. Utvrdile bi se postojeće zelene površine i planirali prostori za izgradnju novih. * MARKO MILIŠIĆ, DIPL. INŽ. ŠUMARSTVA
* Autor je Zrenjaninac, živi na Zelenom polju, pre oko tri decenije bio je tehnički direktor u JKP „Čistoća i zelenilo”, a potom osnovao firmu „Naš vrt”. Sada je penzioner.
