Udruženje penzionera opštine Sečanj deluje više od 20 godina, deo je Saveza penzionera Vojvodine i trenutno broji oko 400 članova. Već dve godine na čelu je Matija Bala, kondukter u penziji, koji se može pohvaliti time da je dugogodišnji dobrovoljni davalac krvi.
U tom periodu osnovani su mesni odbori u Jaši Tomiću, Konaku i Šurjanu, što znači da je Udruženje sada aktivno u svih deset sela Opštine. Poboljšana je saradnja sa lokalnom samoupravom. Primetno je i da je sve više penzionera zainteresovano da postanu deo njihovog kolektiva, primećuje Bala. Sa njime smo razgovarali o programu i aktivnostima Udruženja. Koliko ste zadovoljni postignutim u proteklom periodu?
– Posle petogodišnje pauze ponovo smo počeli zajedno da idemo na izlete i ekskurzije. Otvorili smo mesne odbore u svim selima i radili na upoznavanju penzionera sa našim aktivnostima. Budući da nemamo u svim mestima kancelarije, imali smo ideju da pored Krajišnika, sredimo prostorije u Jaši Tomiću. Tu bi se smestio odbor, a salu koja se nalazi uz prostorije izdavao bi za proslave. U njoj bismo mogli da organizujemo takmičenja i druženja svih članova. Sve smo sredili, kupili smo nameštaj, međutim prepreka da realizujemo ovu ideju jeste nerešeno pitanje od ranije napravljenog duga za struju. Imamo odličnu saradnju sa Opštinom i nadamo se da će nam izaći u susret. Koje aktivnosti organizuje Udruženje?
– Mnogo je penzionera koji su sami, pa je zbog toga druženje našim članovima najvažnije. Organizovali smo putovanja u Sokobanju, Sopot i Jagodinu, a uskoro planirano da idemo u Sremske Karlovce. Nažalost, izlete koje realizujemo mogu da priušte samo oni koji imaju malo bolje penzije. Primetili smo da, kada nam Opština finansijski pomogne, ima mnogo više zainteresovanih.
Pored toga, redovno učestvujemo u takmičenjima u pikadu, bacanju kugle, pucanju penala i košarci. Odnedavno imamo člana koji se bavi brzim hodanjem, tako da je za sledeću Olimpijadu penzionera spremna kompletna ekipa. Idemo na takmičenja u šahu, ali pošto nemamo salu u Sečnju, vežbamo samo pred nadmetanja. Za sada ne postoji interesovanje, ali ni sredstava za osnivanje sekcija. Koji su najveći problemi članova?
– Mnogo je penzionera koji imaju nezamislivo niska primanja, svega desetak hiljada dinara mesečno. Glavni cilj nam je da njima izađemo u susret. Opština im dva puta godišnje pomaže da plate račune za struju i plin. Udruženje svima koji se jave deli pakete pomoći iz PIO fonda.
Preko nas članovi ogrev mogu da kupe na rate, ali je njegova nabavka ove godine veliki problem. Morali smo da prekinemo višegodišnju saradnju sa rudnikom „Kolubara” pa smo obezbedili duplo manje uglja nego što je potrebno. Od drva „na metar” smo odustali zbog prevara, pa sada kupujemo samo upakovana u paletama. Dugogodišnje davalaštvo donelo vam je Nagradu Opštine Sečanj 2016. godine. Kako ste postali davalac?
– Krv sam prvi put dao sa 18 godina u vojsci. Desila se nezgoda i vojniku koji je bio moja krvna grupa hitno je trebala transfuzija. Kada sam se vratio kući, nastavio sam da se odazivam akcijama u Zrenjaninu, Novom Sadu i Beogradu. Od tada do 65. godine dao sam krv 121 put. Nagradu sam dobio povodom 100. davanja. Koje planove imate za budućnost?
– Imamo nameru da renoviramo svoju zgradu u Sečnju. Potrebno je da se promeni stolarija i uvede grejanje. Prostorije su hladne, pa smo zimi dostupni samo preko telefona. Plan nam je i da se sprijateljimo sa udruženjima iz većih gradova, kao što smo ove godine učinili sa Jagodinom. Želja nam je da sledeće godine organizujemo prvo druženje čiji ćemo mi biti domaćini.
