Široka i brojna izdavačka produkcija svedoči i o umetničkoj vitalnosti. Naša vizija ostaje nepromenjena, a to je Biblioteka kao ključna ustanova za sakupljanje, čuvanje i promovisanje lokalne kulture
Knjige su kroz vreme dokazale da mogu da prežive razne izazove, iako su, neretko, snosile sudbinu ljudi. Pandemija kovida 19 koja je obeležila 2020. godinu, zatvorila je čitavo čovečanstvo. U svojim domovima, izolovani, odvojeni od najbližih, najčešće smo posezali za dobrim štivom koje nam je bilo prijatelj, razbibriga, lek protiv dosade. To su prepoznali i u Gradskoj narodnoj bibliotici (GNB) „Žarko Zrenjanin”. U prethodnih godinu i po dana bavili su se ozbiljnom izdavačkom produkcijom – a čak četiri knjige koje su tokom ovog perioda ugledale svetlost dana ovenčano je priznanjima. Radivoj Šajtinac je dobitnik Nagrade za moderni umetnički senzibilitet Fondacije „Todor Manojlović” 2020. Ove godine sa knjigom iz edicije Fonda „Aveti atara” osvaja pesničke nagrade „Đura Jakšić” na Liparskim večerima i „Vasko Popa” u Vršcu. Slobodan Mandić laureat je nagrade „Danko Popović” u Aranđelovcu za knjigu „Očev novi mandat”, a prvi je dobitnik novoustanovljenog priznanja Matice srpske „Beskrajni plavi krug”, u spomen na Miloša Crnjanskog, za knjigu „Panonski palimpsesti”. Nedavno, Mandić je krunisan i značajnom nagradom Isidore Sekulić za knjigu „Duh priče i druga imena”.
O izdavačkoj delatnosti i drugim aktivnostima za naš list govorio je Milan Bjelogrlić, direktor Biblioteke.
Zrenjaninski stvaraoci su našem gradu doneli laskava priznanja. Koliko ona utiču na aktivnost Biblioteke?
– Pet uglednih književnih nagrada, u prethodnih par godina priznanje su i podsticaj izdavačkoj delatnosti GNB „Žarko Zrenjanin”, kao i kulturnom imidžu grada. Utisak je, možda i opravdan, da je književnih nagrada i previše u našem kulturnom prostoru. Široka i brojna izdavačka produkcija svedoči, uz ostalo, i o umetničkoj vitalnosti, ali konkursi i žiriranje dobro su došli da promovišu ona visoka kreativna ostvarenja.
Pandemija vas nije pokolebala, već je iznedrila nove naslove?
– Pandemija podrazumeva izolaciju, karantin, tišinu. Nije li upravo i za knjigu to pravo stanje i pravi izbor? Poreklo reči je tišina. Zar nam uslovi epidemije, distance, izolacije, ne saopštavaju ubedljivo da je potreba za umetnošću jedna od prvih i najvažnijih ljudskih potreba? Tek se u osami začinje i odvija stvarni život, svedoče u svojim knjigama naši nagrađeni autori Mandić i Šajtinac.
Da li je lokalna Biblioteka sigurna luka domaćim stvaraocima?
– Nije u opisu zadataka bibliotečkih tek negovanje kulture čitanja, već i podsticaj pisanoj reči, poetskoj i proznoj. Časopis „Ulaznica” kao baza izdavačke delatnosti, uz sve finansijske poteškoće, redovno sprovodi književni konkurs za neobjavljenu kratku priču, poeziju i esej. „Adrese iz Srednjeg Banata” u časopisu „Ulaznica” sabrale su književno stvaralaštvo ove regije kao panoramu autorskih radova, gde Banat nije zadata književna tema, već geografija duha. Nastojimo da svojim aktivnostima probudimo zaspale kreativne potencijale, ali i da osokolimo proverene i dokazane autore.
Posvećeni ste i digitalizaciji bibliotečkog fonda?
– To je naše pravo i obaveza. Proces digitalizacije je nastavljen i tokom pandemije, istim intenzitetom, a veliki deo građe je u virtuelnom sistemu. To se pokazalo kao dobro jer smo u vremenu vanredne situacije imali više nego dobru saradnju sa korisnicima koji nisu bili uskraćeni za željene naslove, koji su i njima i zaposlenima bili na dohvat ruke.
Koji su planovi za naredni period?
– Upravo smo, sa drugim ustanovama, pred velikim, važnim, zajedničkim poduhvatom u projektu koji nosi radni naslov „Banatski trougao”. Time se polako pripremamo za konkurs „Zrenjanin – nacionalna prestonica kulture 2023.” Naša vizija ostaje nepromenjena, a to je Biblioteka kao ključna ustanova za sakupljanje, čuvanje i promovisanje lokalne kulture.
