Nakon što smo letos objavili priču o „Nijansama” – čuvenom elemirskom bendu iz šezdesetih, našoj redakciji se javio Milan Topalov kako bi ukazao da je on autor fotografija koje su pratile tekst. Ima smisla da smo razgovor sa ovim svestranim Elemircem vodili baš u godini obeležavanja sedam decenija Lista jer je Topalov bio savetnik rukovodstvu naše medijske kuće u vezi sa osnivanjem Radio Zrenjanina.
Naš sagovornik, elektroinženjer po struci, godinama sarađuje sa ovdašnjim novinarima, snabdevajući ih informacijama i slikama. Javnosti je poznat i po ekološkim aktivnostima u Društvu „Okanj” i udruženju Nemaca „Gros Bečkerek”.
POJAČALO KORISTIO I SAFET ISOVIĆ
Godine 1980. u etru su se prvi put čuli zvuci Radio Zrenjanina, no malo je poznato da je prva radio stanica u Banatu zapravo bio Radio Elemir. Još 1968. osnovao ga je Milan Topalov. Za elektroniku je počeo da se interesuje još u osnovnoj školi, sredinom pedestih godina prošlog veka. Želeo je da sluša program, ali u selu još nije bila sasvim sprovedena elektrifikacija, pa je napravio sebi radio-prijemnik, koji je radio bez baterija i struje. Vodio se uputstvima iz literature i saznanjima iz škole.
– Ta mala skalamerija je imala antenu – jednu žicu od četrdesetak metara koju sam izolovao, zatim kabl, kalem, kondenzator, diodu i slušalice. Napravio sam je kod kuće i onda sam svake noći slušao radio-stanice: Beograd, Novi Sad, Temišvar – objašnjava Topalov.
Tih dana pohađao je i školsku foto-sekciju, gde je naučio da pravi slike i razvija filmove. To se pokazalo korisnim kada je za nekoliko godina foto-aparatom počeo da beleži muzičke nastupe svojih prijatelja – grupe „Nijanse” – sačuvavši zauvek ovaj bend od zaborava.
Svoj doprinos rađanju rokenrol scene pružio je i izradom pojačala za mnoge ovdašnje sastave – za „Nijanse”, naravno, besplatno.
– Pojačalo je u ono vreme mnogo koštalo i teško ga je bilo nabaviti. Počeo sam da razmišljam o njihovoj izradi kada nam je stiglo pojačalce od Elemirca koji se vraćao brodom iz Australije. Kupio ga je svojoj deci, uz gitaru i mikrofon, ali ona uopšte nisu bila zainteresovana za muziku. Na kraju je na pojačalu vežbao Rodoljub Popov Rođa iz zrenjaninske grupe „Omege”, kada je dolazio kod babe i dede u Elemir. Koristile su ga i „Nijanse” dok im nisam napravio jača pojačala. Umeo sam da ih izrađujem do pola tri ujutru – objašnjava Milan Topalov.
Ovi uređaji su zatim putovali sa „Nijansama” na nastupe po jadranskoj obali, a jedno je koristio i Safet Isović, seća se naš sagovornik.
– Pojačalo koje je otišlo u Zadar nazvali smo „voks” jer je ličilo na „voks” na kojem su Bitlsi svirali – napravili smo mu iste žute šare – smeje se Topalov.
DO SUGRAĐANA PUTEM TALASA
Nakon iskustva u izradi pojačala, 1968. vešti Elemirac uspostavlja pravu radio- stanicu – tada jedinu u Banatu, kako pokazuje Godišnjak jugoslovenske radio-televizije za 1969. Ova publikacija dalje beleži da je zvanični osnivač Radio Elemira bio Aktiv socijalističke omladine sela, da je stanica imala magnetofon i gramofon, a da je urednik programa bio Milan Topalov.
– Omladinske organizacije su mogle da osnivaju radio stanice, a ja sam smatrao da svako selo treba da ima jednu. Jer, ne ide svako do seoske table da pročita novosti, ali gotovo sva domaćinstva imaju radio-aparat. Procenio sam da se najbolje može doći do ljudi putem radio-talasa – objašnjava sagovornik.
Dodaje da je stanica prvo bila smeštena u kancelariji Doma omladine, a potom u Zadružnom domu. Program se emitovao tri puta nedeljno, a obuhvatao je razne vesti iz Elemira: sportske, komunalne, najave događaja. Ploče je slao Jugoton, kao i naši ljudi iz inostranstva. Domet elemirskog radija prostirao se sve do Kaća, svedoči Topalov. On je inače bio zadužen i za tehniku i za sadržaj programa.
– Pisao sam i komentare, kritikovao ono što ne valja. Napravi se neka nepodopština u selu, a ja to odmah na radio-stanicu, zbog čega su se neki bunili. Novinari uvek treba da objavljuju i ono što ne valja – kako ćemo inače popraviti? Nećemo nikada ako povlađujemo onima što prave probleme – poručuje naš sagovornik.
„KUM” RADIJA ZRENJANIN
Radio Elemir se oglašavao u etru oko godinu i po dana. Ugašen je ubrzo po Milanovom odlasku u Nemačku.
Topalov je odavno shvatio ono što novinarski analitičari ističu – da je radio najpristupačniji i najdemokratskiji medij.
– Išao sam kod Petra Ćuka, bivšeg direktora „Zrenjanina”, ali on nije hteo da razmotri moju ideju o osnivanju radija. Mislim da se bojao dodatnog posla. Međutim, kada sam služio vojsku 1973. u Zagrebu, pokupili su me Ćuk i još neki Zrenjaninci i odveli na sajam elektronike i tehnike u Ljubljanu. Trebalo je da im pomognem da steknu sliku o tome kako radio-stanica treba da izgleda. Napisao sam im dve verzije, u grubim crtama, šta je potrebno za njeno funkcionisanje sa istočnom i sa zapadnom opremom. Oni su razmišljali o osnivanju Radio Zrenjanina, što su na kraju ostvarili desetak godina kasnije – priseća se naš sagovornik.
Nezadovoljan je što je dozvoljeno da se ova stanica ugasi 2015. – Pitam se i danas – šta je sa opremom Radio Zrenjanina? Mikseta, gramofoni, to je sve skupo. Opštinarima nije odgovaralo da se čuje bilo kakav disonantni glas. Oni ne vole ni kod vas kada izađe – zaključuje Topalov.
