Za (skoro) 11 godina, koliko koristim invalidska kolica, ovo je prvi put da ne izlazim iz stana, ne idem u kupovinu, ne odlazim na druženja sa prijateljima, ne idem na fakultet, ne treniram napolju i menjam sve svoje planove, jer je to zbog zaštite zdravlja i dobrobiti svih nas. Pre epidemije sve te stvari, plus milion drugih, bile su mi uskraćene, iako ja to nisam želela. Oni koji me ne poznaju dovoljno reći će da pričam gluposti jer sam zaposlena, studiram, putujem, volontiram, živim sa verenikom, treniram… Istina je da mi je to omogućeno zahvaljujući mojim sjajnim ljudima (neizmerno im hvala!) koji mi pomažu da živim onako kako želim i bez njih bi čitav moj život bio karantin. Nažalost, mnogi nemaju takvu podršku. Nemaju nikakvu podršku. I njihov život je karantin mesecima, godinama, pa i od kada znaju za sebe.
Ovo je deo razmišljanja Milice Knežević (26), koja je imala 15 godina kada je doživela saobraćajnu nesreću. Uprkos tome, ova hrabra devojka iz Česterega, koja sada živi u Zrenjaninu, nije se predavala. Borila se za svaki svoj pokret, u čemu joj je pomagao njen sportski duh, jer se bavila odbojkom. Učila je novi život, pun ograničenja, ali nije dozvolila da je to sputa. Tražila je iste uslove studiranja za osobe sa invaliditetom, studirala, bila na sudentskog razmeni u Americi, zaposlila se pre diplomiranja… Učestvovala je na Beogradskom maratonu, ronila, skakala padobranom…
– Skoro sam pročitala da sam ja odgovorna za svoj „karantin” i život u invalidskim kolicima, što je (najblaže rečeno) jedna od najvećih neistina koje može neko da kaže, a naročito neko ko zna šta znači biti osoba sa invaliditetom i šta znači koristiti kolica. Celoživotni karantin, koji sam već spomenula, ne postoji zbog invalidskih kolica ili invaliditeta, već isključivo zbog uskraćivanja tog prava na slobodu kretanja o kojem se sada mnogo priča, kao i predrasuda koje postoje prema osobama sa invaliditetom – kaže ova devojka vredna divljenja.
U ovoj situaciji, kada nam se život naglavačke okrenuo, kada nam je ograničeno kretanje, Milica ima poruku za sve nas.
– Ova situacija će proći i vratićemo se svojim svakodnevnim aktivnostima, kao što bi i trebalo, ali pravo na slobodu kretanja i dalje će biti uskraćeno mnogima od nas. Nadam se da ćemo se tada setiti svih onih ljudi koji nemaju pristup obrazovanju, koji ne mogu da izađu iz svog stana, koji nemaju pristup javnom prevozu i zdravstvenim ustanovama, onih koji su diskriminisani svakog dana, i da će ovo biti podstrek da podržimo pravo na slobodu kretanja. Do tada čuvajte sebe i druge – ostanite kod kuće! – poruka je Milice Knežević. Milena Bečejac
