Nakon zalaganja sindikata da se najmanja zarada izjednači sa vrednosti minimalne potrošačke korpe, Vlada je donela odluku da se ona od početka ove godine uveća za 17,8 odsto. Cena radnog sata porasla je sa 230 na 271 dinar, pa će minimalac u 2024. u proseku iznositi 47.154 dinara.
Već nakon dogovora, Čedanka Andrić, predsednica UGS „Nezavisnost”, ukazala je da ponuđeni iznos povećanja nije dovoljno veliki da radniku obezbedi dostojanstven život, prenelo je Ministarstvo za rad.
– Dobro je što je smanjen broj ljudi koji primaju minimalac, ali njegova isplata bi trebalo više da se kontroliše. Minimalnu zaradu treba da plaća samo firma koja je u teškoćama, a ne i one koje dobro stoje, kao što se sad dešava – istakla Andrić.
ZA PREŽIVLJAVANJE
Uprkos uvećanju, najniža zarada još uvek ne može da obezbedi pristojan život, stav je Zrenjaninaca. Na našoj „Fejsbuk” stranici sugrađani su ukazali da njihovo iskustvo pokazuje da čak ni prosečna plata u Srbiji nije garancija normalnog života.
– Moje mišljenje je da ministri koji određuju koja je minimalna zarada treba da pokušaju da prežive bar jedan mesec sa tim iznosom, pa da onda vidimo da li je dovoljno ili nije – napisala je Verona I.
Zrenjaninci objašnjavaju da su sa povećanjem plate skočile i cene namirnica, kao i da više moraju da odvoje za račune.
– Zamislite još ako živite privatno i za kiriju morate da odvojite 200-300 evra. Minimalac nije ništa drugo do socijalna pomoć. Normalnoj osobi treba zarada bar od oko 80.000 dinara – smatra Neša B.
Deo sugrađana veruje da je za pristojan život porodice neophodno da svi članovi budu zaposleni. Navode da, pri tom, plate moraju da budu mnogo veće od minimalne.
– Sve je jasno kada se uporedi minimalna cena rada i minimalna potrošačka korpa. Za tročlanu korpu potrebna su dva i po minimalca, dakle, da su svi zaposleni. To je statistika. Realna situacija je i gora! – ističe Igor Kovačić.
ZA HRANU I RAČUNE
Kako objašnjava dr Dejan Molnar, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, efekat povećanja minimalca je održavanje nivoa životnog standarda radnika i njihovih porodica na nivou koji je postojao pre inflacije.
Prema njegovim rečima, u odnosu na period uoči pandemije (kraj 2019. godine), u decembru 2023. cene su u proseku porasle za 35,4 odsto. Pri tome, daleko su više poskupela dobra koja se koriste za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba. Vrednost hrane i bezalkoholnih pića uvećana je za 52,8 odsto, a stanovanja i režija za 44 odsto.
– Rast cena hrane i energenata po pravilu najviše pogađa slojeve stanovništva lošijeg materijalnog položaja, jer oni najveći deo svojih dohodaka izdvajaju upravo za te namene – objašnjava dr Molnar.
Naš sagovornik ističe da je kumulativno povećanje minimalne zarade u periodu od 2019. do 2023. godine od 48,5 odsto otprilike pratilo inflatorne trendove tih kategorija proizvoda i usluga. Ovogodišnje povećanje od 17,8% bi trebalo da održi taj trend.
U MINUSU PET HILJADA
Minimalna vrednost potrošačke korpe za oktobar 2023. godine iznosila je 52.239 dinara, odnosno 5.085 dinara više od prosečne najmanje zarade, pokazuju podaci Ministarstva trgovine.
Kako Molnar objašnjava, minimalnom zaradom krajem 2019, kao i krajem 2023. godine moglo je da se kupi 77 odsto proizvoda iz minimalne potrošačke korpe. Imajući u vidu da svaki deseti radnik u Srbiji prima minimalac, jasno je da materijalni položaj velikog broja zaposlenih radnika i njihovih porodica izrazito nepovoljan.
– Struktura minimalne potrošačke korpe je takva da predstavlja puko preživljavanje. To je poražavajući podatak koji pokazuje da veliki broj ljudi jako teško živi, praktično u siromaštvu – upozorava dr Molnar.
J. Šormaz
VIŠE ZA RAČUNE
Krajem prošle godine Skupština Grada donela je odluku da Zrenjaninci od januara više plaćaju daljinsko grejanje. Varijabilni deo računa veći je za 15, a fiksni za 16 odsto. Povećane su i cene iznošenja i deponovanja smeća za građane, ustanove i privredu, kao i paušal za prvu, drugu i treću kategoriju. U obrazloženju se navodi da su troškovi JKP „Čistoća i zelenilo” povećani zbog konstantnog rasta minimalne cene rada.
PLATE „JURE” CENE
Prema rečima dr Dejana Molnara, u uslovima u kojima rastu cene proizvodnih inputa (kao što su troškovi zarada), preduzeća teret nastoje da prebace na krajnje kupce. Tako će, ukoliko im troškovi radne snage u 2024. godini porastu za 17,8 odsto, morati da podignu prodajne cene kako bi opstali na tržištu.
– Ukoliko to ne urade, verovatno neće moći da pokriju uvećane troškove. To znači da će morati da obustave poslovanje, a radnici će ostati bez posla i zarada. U oba slučaja, protokom vremena dolazi do neutralisanja ovog rasta minimalne zarade – objašnjava Molnar.
