Loše vreme koje je zahvatilo našu zemlju, mnoge je navelo da sa strahom gledaju u nebo i nivoe naših reka. Banat ih ima dosta i u porastu su. Tim povodom razgovarali smo sa Miroslavom Sladojevićom, šefom Odseka za odbranu i vanredne situacije u Gradu Zrenjaninu.
Ima li opasnosti od poplava ili nepogoda neke druge vrste?
– Nadležne službe konstantno prate situaciju na terenu. Ono što može da bude problem kada imate ovakve padavine je vodolež. To je pojava koja se javlja kada usled velikih padavina zemlja postaje zasićena, i nije više u stanju da upija vodu. Vodolež se uglavnom javlja na poljoprivrednom zemljištu ili na pašnjacima, što može da oteža rad ratarima i stočarima. Preporuka sa poslednje sednice Gradskog štaba, jeste da ratari sprovedu „šlicovanje”, kako bi što pre odveli vodu sa njiva do većih kanala, a 31. maja uvedena je redovna odbrana od poplava od unutrašnjih voda na hidro-melioracionim sistemima Belo Blato, Knićanin, Lukino Selo, Čenta i Mužlja.
Šta možete da nam kažete o jedinicama civilne zaštite na teritoriji Grada?
– U sklopu jedinstvenog sistema civilne zaštite, u skladu sa svojim nadležnostima, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno Sektor za vanredne situacije, formira specijalizovane jedinice civilne zaštite, dok su lokalne samouprave u obavezi da formiraju jedinice civilne zaštite opšte namene. Zrenjanin trenutno ima jednu takvu jedinicu koju sačinjava 25 ljudi. Jedinica se aktivira naredbom komadanta Gradskog štaba i njen zadatak je da reaguje u slučaju kada redovnim delovanjem nadležnih službi i organa nije moguće otkloniti ili sprečiti rizike, pretnje ili posledice po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra. Jedinica je formirana 2017. godine.
Kako biste ocenili opremljenost ove jedinice?
– Bez preterivanja, u odnosu na druge samouprave, mi smo, što se tiče opreme, sigurno u vrhu na nivou cele države. Zajedno sa partnerima iz Rumunije, Grad Zrenjanin je konkurisao za sredstva iz fondova Evropske unije (IPA fond) na osnovu kojih je nabavljena oprema za reagovanje u vanrednim situacijama. U planu je da se formira jednica civilne zaštite opšte namene koje bi trebalo da ima ukupno 100 pripadnika. Novim Zakonom o smanjenju rizika od elementarnih nepogoda i Zakonom o dobrovoljnom vatrogastvu, postoji mogućnost da tamo gde nema jedinica civilne zaštite, njihove poslove obavljaju dobrovoljna vatrogasna društva.
Kakva je koordinacija sa drugim gradovima ili opštinama, da li u slučaju potrebe vi možete da idete i van teritorije Zrenjanina?
– Solidarnost u kritičnim situacijama je od velikog značaja. Upravo iz tih razloga Grad Zrenjanin je, kroz formu međuopštinske saradnje, inicirao formiranje sliva banatskih vodotokova koji čine svih 16 lokalnih samouprava sa teritorije Banata. Postoji mogućnost da se reaguje, ali sve zavisi od koordinacije nadležnih štabova. Imali smo takvu situaciju prošle godine, tražili su našu pomoć iz Sečnja, a mi smo im, naravno, pomogli, mada je naše delovanje ipak vezano za sam Grad.
Da li je u planu još neka vežba poput one na gradskom kupalištu „Peskara 2019”?
– Plan je da se svake godine održavaju slične vežbe, svaki put u drugom gradu, kako bi se pokazala spremnost službi civilne zaštite lokalnih samouprava u situacijama sličnim onim iz 2014. godine.
Koliko su poplave iz 2014. godine uticale na formiranje jedinica sličnih vašoj?
– Poplave su uticale da se promeni svest i kod državnih organa, ali i građana. Počelo je veće ulaganje u obnovu nasipa i izgradnju novih, kopaju se novi kanali, sređuju se tokovi velikih reka. Imali smo obilne padavine koje su u susednim državama napravile veliku štetu. Iako sa njima delimo neke rečne tokove, kod nas nije bilo štete. To je rezultat preventivnog delovanja i ulaganja u infrastrukturu od 2014. godine do danas.
