MLADE LAZAREVLjANKE SANDRA TASIĆ I SLAVICA JELIĆ OSTVARILE SVOJ PREDUZETNIČKI SAN

Same sebi napravile posao i ne zavise ni od kog
Vođeni parolom „Nemoj da te starost pita gde ti je bio pasoš”, većina mladih danas ideju preduzetništva povezuje sa odlaskom u inostranstvo. Malo je onih koji i dalje veruju da preduzetničke snove mogu da ostvare u Srbiji. Među ovim drugima, neko bi rekao – retkima – su i Lazarevljanke Sandra Tasić i Slavica Jelić.
Sandra je pre mesec dana otvorila salon venčanica u Zrenjaninu. Priznaje da je o tome sanjala od malena, a „prelomila” je nakon Sajma venčanica u beogradskom hotelu „Hajat” u kojem je tada radila.
– Završila sam višu školu unutrašnjih poslova. Težila sam sigurnom, državnom poslu. Više puta sam pokušavala da se zaposlim u struci, ali od posla nije bilo ništa. Počela sam da radim u „Hajatu” 2005.godine kao konobar i za deset godina sam napredovala do supervizora restorana. „Hajat” mi je najbolje iskustvo. Naučila sam kako da budem odgovorna i kako se radom može napredovati u poslu koji nije tvoja struka. Sve treninge i obuke koje sam prošla smatram velikim bogatstvom jer je odnos prema klijentu najvažnija stvar za bilo koji drugi posao, pa i ovaj sa venčanicama – kaže Sandra Tasić.
Njen studio za venčanice se zove „Vera”, po imenu ćerke.
– To je mesto gde mogu da pokažem kreativnost i da budem ostvarena na poslovnom planu. Dan venčanja je poseban, pa je neprocenjivo biti deo toga. Rado pomažem devojkama da odaberu haljinu za venčanje, pružam usluge profesionalnog šminkanja, a imamo u ponudi i propratnu opremu za mladu kao i svadbenu dekoraciju – kaže naša sagovornica.
Sandrin optimizam i preduzetnički duh deli dve godine mlađa Slavica Jelić, vlasnica igraonice za decu „Pavlino” u Lazarevu. Ona je po zanimanju vaspitačica i za svoj poziv se školovala u Kikindi. Dvogodišnji rad u vrtiću u Lazarevu smatra dragocenim za posao kojim se sada bavi.
– Bilo je to ogromno iskustvo. Tada sam upoznala i divnu vaspitačicu Ljubu Bašić koja me je naučila onome što se ne uči u školi. I danas je moja velika podrška u radu igraonice „Pavlino”, koju sam nazvala po svom dvogodišnjem sinu – rekla nam je Slavica.
Kaže nam da joj nije bilo ni malo lako u pronalaženju adekvatnog prostora za igraonicu i finansijskih sredstava neophodnih za ostvarenje poslovnog cilja.
– Zahvaljujući podršci roditelja i supruga uspela sam u naumu. Igraonicu sam otvorila prošle godine, 28.jula – kaže vlasnica igraonice „Pavlino”.
M. Bukvić