Zahvaljujući zemljištu i klimatskim uslovima u Banatu najbolje uspevaju ratarske kulture poput suncokreta, pšenice, kukuruza. Takođe, zavidni su učinci u povrtarstvu. Sa druge strane, sve češće, domaći proizvođači biraju da gaje i vinovu lozu. Mladen Đaković je pre tri godine iz srca Srbije doneo jednu od najzdravijih voćnih sorti – crnu ribizlu. Sadni materijal se primio i uveliko daje rezultate. Kako je za naš list ispričao, nakon operacije tražio je posao koji će mu biti zanimacija tokom oporavka i omogućiti boravak u prirodi. Preko oglasa je saznao da se u mačvanskom selu Družetić, nadomak Koceljeve, prodaje plantaža u punom rodu.
– Na ovaj potez smo se supruga Dušanka i ja odlučili slučajno. Kupili smo zemljište sa oko pet hiljada grmova. Radili smo dve godine. Rod smo predavali u hladnjaču i uvideli da nije ekonomski najisplativije. Okrenuli smo se preradi na tradicionalan način. Naši proizvodi su pasterizovani, bez konzervansa i aditiva. Registrovali smo gazdinstvo u Lukićevu. Tako je rođena „Sophia ribizla”. Ime je dobila po mojoj pokojnoj majci Sofiji i uspomena je na davna vremena – priča Mladen Đaković.
DžEMOVI, SLATKO, SIRUPI, VINO…
Dodaje da ova biljka najbolje uspeva u planinskim predelima. Ne pogoduju joj velike vrućine. Odgovaraju joj padavine i prosečna vlažnost vazduha. Grmovi moraju biti zaštićeni od loših vremenskih uslova. Naš sagovornik objašnjava i da je otporna na zimu, mada mraz u vreme cvetanja, tokom proleća, može smanjiti veličinu useva.
– Sirovo voće je posebno bogato vitaminom C i polifenolima. Može se sveže konzumirati. Pravimo džemove, slatko, marmelade, sirupe, vino. Mušterije najviše traže hladno ceđene sokove. U njima je sačuvan najkvalitetniji deo i oni su najskuplji. Dame vole likere i dosta su traženi. Razmišljamo i da napravimo džem sa dodatkom začina (čili). To je nešto što smo nedavno otkrili. Najpre ćemo ga pokazati prijateljima i komšijama. Ako budu zadovoljni, to će biti nešto novo i nesvakidašnje na tržištu – ističe naš sagovornik.
Veli da je sok od crne ribizle popularan i ukusan napitak koji je višestruko koristan za organizam. Savetuje da ga treba piti, naročito leti, jer osvežava. Tokom ostalih meseci, može se upotrebiti i kao svojevrstan tradicionalni lek. Zastupljen je u narodnoj medicini.
– Borovnica i aronija, koje su popularne i mnogi ih uzgajaju, imaju veliku blagodet za naše zdravlje. Ipak, stručnjaci iz mnogih oblasti su saglasni da je crna ribizla najzdravije bobičasto voće. Preporučuje se kod najtežih bolesti, dijabetesa, ali i preventivno za imunitet, krvnu sliku – kaže Đaković.
TEŽAK PUT DO TRŽIŠTA
Sa ekonomskog aspekta put do zarade je mukotrpan. Za one koji kreću od nule, smatra naš sagovornik, najvažnije je kupiti kvalitetan zasad i oformiti biljke. Tek kada sadnice ojačaju i počnu da daju prvi rod može se razmišljati o tržištu. Najveći deo Đakovići prodaju otkupljivačima, da bi kasnije gotovo sve otišlo u izvoz – u Veliku Britaniju, Švedsku, Poljsku, Rusiju, gde je ovo voće na ceni.
– Živimo u vremenu u kojem ništa nije lako. Vremenski uslovi su sve nepredvidljiviji. Zarade ima, a vreme crne ribizle tek dolazi. Ljudi nisu svesni njenih benefita. Supruga i ja imamo penzije, a ovo nam je dodatni prihod. Sve radimo sami. Pretprošla godina je bila odlična, 2025. zbog suše solidna, a velike nade polažemo u ovu sezonu – veli ovaj Lukićevljanin.
Pored uspešne proizvodnje, ponosan je na brojne nagrade. Izdvaja sertifikat „Najbolje iz Vojvodine”. Redovan je učesnik na bazarima i većim gradskim manifestacijama. Njegov rad prepoznale su lokalna samouprava i Turistička organizacija, koju je dve godine zaredom predstavljao na sajmu u Beogradu.
– Bez pomoći prijatelja i saradnika ne bih uspeo. Od Grada sam 2024. godine, putem konkursa za opremu i mehanizaciju, dobio sredstva. Kupio sam dve mašine za preradu koje su nam olakšale posao. U kontaktu sam i sa institucijama, što samo olakšava put do kupaca – navodi Mladen Đaković.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: JOVAN D. NJEGOVIĆ, GORAN MIHAJLOV i PRIVATNA ARHIVA
MOĆNI PLODOVI
Crna ribizla ima rod u obliku grozda. Raste u centralnoj i severnoj Evropi. Žbun je srednje veličine i može da dosegne i do 1,5 metar visine. Plodovi su vrlo tamne i ljubičaste boje, imaju sjajnu kožicu i sadrže nekoliko semenki. Sazrevaju preko leta.
