Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu i sve nadležne institucije koje postupaju u borbi protiv nasilja u porodici zaslužni su za izradu novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji će se primenjivati od 1. juna ove godine. Osnov svega predstavlja multisektorska saradnja koja postoji od 2007. godine, i sa pravom možemo biti ponosni jer smo mi idejni tvorci toga – ističe naš sagovornik.
Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu, kao nadležni državni organ koji je zadužen za gonjenje učinilaca krivičnih dela pokriva teritoriju Grada Zrenjanina, opštine Žitište i Sečanj, procesuira sva lica za koja postoje osnovi sumnje da su učinila krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina. Osnovna prava i dužnosti javnog tužioca navedena su u zakoniku o krivičnom postupku koji jasno definiše da javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, sprovodi istragu, podiže i zastupa optužbu pred nadležnim sudom i preduzima sve druge radnje koje su određene zakonikom. Mladen Vujin, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu, za „Zrenjanin” govori o radu tužilaštva, novim merama koje predviđa Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, tužilačkim istragama, principu oportuniteta. Kako biste ocenili rad tužilaštva?
– Na osnovu postojeće sistematizacije radnih mesta u Osnovnom javnom tužilaštvu predviđeno je šest zamenika javnog tužioca i tri tužilačka saradnika, odnosno tužilačka pomoćnika. Trenutno imamo četiri zamenika tužioca, dok su dva zamenička mesta upražnjena, a čije popunjavanje uskoro očekujemo. Imajući u vidu trenutni broj zamenika, rezultati rada Tužilaštva su na zavidnom nivou, što je potvrđeno i u redovnom godišnjem izveštaju za 2016. godinu. U toku prethodne godine, u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu u svim referadama formirano je ukupno 9.486 predmeta, što govori o obimu posla koji se na dnevnom nivou realizuje u ovom tužilaštvu. Imajući to u vidu, jasno se zaključuje da je dnevni posao veoma obiman, zahtevan, te da se traži maksimalno požrtvovanje i trud, kao i prekovremeni rad. Tužilaštvo ne radi samo u okviru predviđenog radnog vremena već postoje i dežurstva koja su uvek pokrivena: dežurni zamenici svoj posao obavljaju krajnje profesionalno i odgovorno. Na koji način se sprovode tužilačke istrage i sa kakvim izazovima se suočavate?
– Kada je na snagu stupio novi zakonik o krivičnom postupku, 1. oktobra 2013, javna tužilaštva preuzela su sprovođenje istrage koju je u prethodnim decenijama sprovodio nadležni sud, putem istražnih sudija. Od tog datuma, osnovno javno tužilaštvo beleži konstantno povećanje obima posla, a čemu je u znatnoj meri doprinelo i to što je istraga prebačena u našu nadležnost. Kroz tužilačku istragu omogućeno je da javni tužilac učestvuje u prikupljanju dokaza, i da na adekvatan način usmerava istragu, a kako bi sve to za krajnji rezultat imalo osuđujuću presudu. Rukovodimo predistražnim postupkom, dok realizaciju postupka obavlja policija po našoj direktivi i uputstvima. U predistražnom postupku prikupljamo sve ono što nam je potrebno od činjenične građe. Dalji postupak se nastavlja putem istrage kojom mi rukovodimo i završna faza istražnog postupka se ogleda u podnošenju odgovarajućeg optužnog akta. Osuđujuća presuda, a što je i krajnji cilj sprovedenog krivičnog postupka, moguća je jedino ukoliko su u krivičnom postupku prikupljeni i prezentovani kvalitetni dokazi. Novi zakonik o krivičnom postupku je tužilaštvu umnogome olakšalo dokazivanje, prikupljanje dokaza i procesuiranje okrivljenih lica. Šta donose nove mere Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i koja će biti uloga tužilaštva?
– Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu i sve nadležne institucije koje postupaju u borbi protiv nasilja u porodici zaslužni su za izradu novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji će se primenjivati od 1. juna ove godine. Osnov svega predstavlja multisektorska saradnja koja postoji još od 2007. godine, i sa pravom možemo biti ponosni jer smo mi idejni tvorci toga. Potvrdu o kvalitetu našeg rada upravo predstavlja i ovaj Zakon, jer je koncipiran na zrenjaninskom modelu. Sredina u kojoj živimo je prepoznala tu problematiku i mislim da ćemo prednjačiti u njegovoj primeni. Zakonodavac kao osnovnu ideju postavlja dva pravca kojima se treba rukovoditi. Prvi je preduzimanje mera u cilju sprečavanja nasilja u porodici, a drugi je pružanje zaštite i podrške žrtvama ako dođe do nasilja. Zakon predviđa preventivno postupanje koje bi se ogledalo u tome da se na vreme uoči opasnost od nasilja u porodici. Tužilaštvo će moći preventivno da deluje što nam daje mogućnost da budemo daleko efikasniji nego u prethodnom periodu. Zakonodovac je pravilno uočio da odredbe Zakona ne treba primenjivati samo kod krivičnih dela nasilja u porodici. Primenjivaće se i kod proganjanja, kao novog krivičnog dela, te krivičnih dela silovanja, obljube nad nemoćnim licem, obljube nad detetom, obljube zloupotrebom položaja, nedozvoljenih polnih radnji… Nadležni organi i ustanove koji će biti zaduženi za primenu Zakona su policija, tužilaštvo, Osnovni i Prekršajni sud, centri za socijalni rad, a čiji će radnici proći kroz specijalizovanu obuku. Druga pravna i fizička lica kao i neka udruženja, takođe će učestvovati u pružanju podrške žrtvama nasilja. Postupak je zamišljen tako da se kada postoji nasilje u porodici, ta informacija najpre prosleđuje specijalizovanom policijskom službeniku. Lice za koje se sumnja da je izvršilo nasilje, specijalizovani policijski službenik može da zadrži u prostorijama u trajanju do 8 časova da bi izvršio procenu rizika, a potom može da izrekne hitne mere. Time će se upotpuniti manevarski prostor, koji je bio sužen u situacijama kada smo imali prijavljeno nasilje u porodici, a gde je postojala dilema da li to lice treba zadržati u trajanju do 48 časova i eventualno predložiti pritvor. Policijski službenik moći će da udalji iz stana lice koje je počinilo nasilje, i zabraniti mu kontaktiranje i prilazak oštećenom licu. Kakav je trend kada je u pitanju sporazum o priznanju krivice?
– Tokom 2016. godine zaključeno je 14 sporazuma o priznanju krivičnog dela. Iz godine u godinu beležimo povećanje broja zaključenih sporazuma, a na taj način štedimo i ljudske i finansijske resurse. Nemoguće je da svi osumnjičeni priznaju krivično delo, ali kod onih osumnjičenih lica gde postoji iskreno kajanje, griža savesti, zaključenje ovog sporazuma je jedini adekvatan epilog kako treba okončati tu pravnu situaciju. Sporazum o priznanju krivičnih dela je jedna novina koju predviđa naš pravni sistem, a reč je o pravnom institutu koji se najpre primenjivao u anglosaksonskom pravu, ali je kao i mnogi drugi instituti pronašao svoje mesto u evropskom pravnom sistemu gde i mi pripadamo.
Koliko sredstava je uplaćeno po načelu oportuniteta i za šta su najčešće korišćena?
– Prošle godine na osnovu primene načela oportuniteta, u budžet Republike Srbije uplaćeno je 9.294.500 dinara. U 2016. godini ukupno je bilo 340 predmeta u kojim smo primenili princip oportuniteta, odnosno institut uslovnog odlaganja krivičnog gonjenja, čime smo osumnjičena lica obavezali da uplate odgovarajući novčani iznos u korist budžeta Republike Srbije. Ministarstvo pravde je, na bazi javnog konkursa, tako prikupljena sredstva dodelilo centrima za socijalni rad, kulturnim ustanovama, bolnicama i drugim institucijama koje su imale opravdane zahteve za dobijanje novčanih sredstava. Važno je napomenuti da nije za sva krivična dela dozvoljen princip oportuniteta, odnosno dozvoljen je za krivična dela gde je zakonom predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Oportunitet je izuzetno dobar pravni institut koji u velikoj meri rasterećuje rad tužilaštva, omogućuje priliv novčanih sredstava u budžet Republike Srbije, a sa druge strane, u dovoljnoj meri utiče na osumnjičena lica da ubuduće ne ponove isto ili slično krivično delo. Najavljena je veća transparentnost tužilaštva. Na koji način će se to sprovoditi?
– Rad tužilaštva je javan i transparentan i o rezultatima rada šira javnost se obaveštava putem redovnih saopštenja koja daje portparol tužilaštva.
