Među učesnicima najprestižnijih takmičenja iz matematike i fizike poslednjih godina redovni su mladi Čenćani. Mihajlo Markov, učenik Matematičke gimnazije i Teodora Milenković, OŠ „Branko Radičević”, osvajači su republičkih nagrada i polaznici seminara u Petnici, a njihovim stopama krenuli su i Mateja Markov i Mladen Kostadinov, takođe đaci škole u Čenti.
Na nedavno održanom okružnom takmičenju iz matematike Teodora je bila prva u konkurenciji osmih razreda, Mateja prvi među učenicima šestog razreda, a Mladen je osvojio drugo mesto među četvrtacima.
Svi oni najpre kažu kako uspehe postižu zahvaljujući trudu i posvećenosti, ali vežbanje ne doživljavaju kao naporne dodatne obaveze već u tome uživaju.
NAJVAŽNIJE JE REDOVNO VEŽBATI
– Ne verujem da imam poseban talenat da na primer, čim vidim zadatak, umem i da ga rešim. Mislim da sam razvila kod sebe svest da znam, da ako ne budem vežbala danas dovoljno, sutra na takmičenju neću uspeti. U trećem razredu osnovne škole na svom prvom takmičenju iz matematike ništa nisam uradila, možda sam dobila neku pohvalu. Tada sam shvatila da uspeh zahteva samo trud i vežbanje – objašnjava Teodora Milenković.
Ona je osvojila prvu nagradu na Arhimedesovoj olimpijadi, kao i treće mesto i pohvalu na republičkim takmičenjima iz matematike i fizike.
Kako kaže, u njenoj porodici se niko nije bavio matematikom, a za ovaj predmet u nižim razredima osnovne škole zainteresovala ju je učiteljica iz OŠ „Branko Radičević” Slavica Erdeljan, nakon čega je Teodora upisala školu matematike u Beogradu.
– O ovoj nauci nikada nisam razmišljala kao o bauku zahvaljujući učiteljici u osnovnoj školi i nastavnici u Matematičkom društvu Arhimedes. Ključno je imati nekoga ko će objasniti koliko je matematika lepa. Naravno, nije obična nauka jer ne može samo da se sedne i nauči, već treba da se vežba i da postoji neko ko će preneti znanje. Ne radim matematiku zato što hoću da budem prva na takmičenju ili zbog neke diplome na kraju godine, nego zato što to stvarno volim – ističe Teodora Milenković.
Učenica škole u Čenti kaže da se ne priprema posebno za svako takmičenje već da vežba gotovo cele godine – tokom raspusta pohađa matematičke kampove Društva Arhimedes, na kojima se našla i u ulozi predavača, a polaznica je i Istraživačke stanice Petnica. Ove aktivnosti ne znače joj samo zbog „matematičke strane”.
– Pomažu mi da se izgradim kao osoba. Čenta je relativno mala sredina i ovde nemam nikoga ko gaji ljubav prema matematici i fizici, tako da se na ovakvim kampovima osećam lepše, mi učesnici se dobro razumemo. Naravno, imam i drugarice iz škole u Čenti, družimo se, čitam knjige, šetam psa, ali druženje u Petnici i na kampovima je drugačije jer su ljudi tamo mnogo sličniji meni – kaže Teodora Milenković.
Planira da upiše Matematičku gimnaziju u Beogradu gde će se dalje baviti matematikom, fizikom i programiranjem.
IGRA BROJEVIMA
Inače ovu srednju školu za nadarene matematičare već pohađa jedan bivši učenik OŠ „Branko Radičević” – reč je o Mihajlu Markovu.
– Mihajlo pohađa prvi razred, a u Matematičku gimnaziju je krenuo u sedmom razredu. On je prvi Čenćanin koji je upisao ovu školu. Prezadovoljan je nastavom – jako ozbiljno rade. Nijednog momenta se nismo pokajali što je sa dvanaest i po godina krenuo svakodnevno da putuje iz Čente za Beograd – kaže Mihajlova mama Emilija Markov, budući da je on trenutno u Petnici.
Njen mlađi sin Mateja nastavlja istim putem – osvajao je nagrade na opštinskim i na okružnim takmičenjima iz matematike, fizike i informatike. Mateja se obradovao nedavnoj prvoj nagradi iz matematike, koja mu je omogućila plasman na republičku smotru, ali dodaje da je mislio da će uraditi bolje.
– Nije bilo tako teško, nego sam se na jednom zadatku zabunio. Matematiku i fiziku vežbam od početka škoske godine. Nije mi teško da nađem vremena za to i pored redovnih školskih obaveza. Matematiku sam zavoleo uz tatu i brata, sa kojima radim – kaže Mihajlo Markov.
Za učenika četvrtog razreda Mladena Kostadinova, matematika je kao igra brojevima. On je do sada učestvovao na Arhimedesovom takmičenju „Misliša”, ali kaže da mu je najveći uspeh osvojeno drugo mesto na okružnom školskom nadmetnju i prvo mesto na opštinskom.
– Matematiku sam zavoleo čim su stariji drugari počeli da mi pričaju o njoj. Zanimljivo je, kada se malo razmisli, za sve se nađe rešenje. Inače osim matematike, volim i engleski, kao i igranje igrica – kaže najmlađi od čenćanskih matematičara.Milana Maričić
