MLADI GITARISTA IZ ZRENJANINA KAŽE DA JE ZA BAVLJENJE UMETNOŠĆU POTREBNA DISCIPLINA PROFESIONALNIH SPORTISTA

Kada radiš ono u čemu uživaš, vremena uvek ima dovoljno

Veljko Torbica prvi kontakt sa gitarom imao je kada mu je bilo samo deset godina, radeći uz profesora Aleksandra Popovića. U instrument se zaljubio zbog zvuka. Na početku je osvajao nagrade na državnim, a kasnije i na internacionalnim takmičenjima. Već na kraju osnovne škole bilo mu je jasno da želi da se posveti muzici. Završio je srednju muzičku školu i gimnaziju, a potom je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Zorana Krajišnika.
– Malo ko sebe na početku vidi kao muzičara, gitara mi se dopala i sa radošću sam vežbao. To je nešto za šta me nikada nije prošla želja – kaže naš sagovornik.
Uz pomoć Dositejeve stipendije, master studije završio je u Slovačkoj, i tako je ostvario svoje mladalačke ambicije.


– Kod kuće sam imao snimke profesora Jožefa Žapke i slušao sam ih, fascinantno je kako on svira, u njegovoj klasi sam upisao master. Visokoškolsko obrazovanje u Bratislavi je na malo strožijem nivou nego kod nas. Rokovi su egzaktni i moraju da se poštuju. Tamo master traje dve godine i nakon toga se sve završava. Program je malo zahtevniji, ali to mi je baš i bio najveći izazov. Master koncert sam spremao oko šest meseci uz izuzetnog pedagoga, prof. dr Jožefa Žapku – kaže naš sagovornik.
U jednom trenutku razmišljao je da se potpuno okrene takmičarskoj karijeri. Međutim, nadmetanja višeg ranga održavaju se u inostranstvu (Nemačka, Francuska, Amerika) za šta je potrebno mnogo novca. Ipak, Veljko misli da to nije jedini put da se dođe do umetnikove satisfakcije.
Jovana Šormaz

Opširnije u štampanom izdanju