USPEŠNI PRIVREDNIK BUDIMIR JOVANOVIĆ GOVORI O POSLOVANjU GRUPACIJE I VAŽNIM DRUŠTVENO-POLITIČKIM PRILIKAMA U GRADU

U ovu godinu ušli smo ekonomski snažniji

Nedavno je Privredna komora Srbije dodelila priznanja preduzećima i preduzetnicima koji su se istakli u prethodnoj godini. Budimir Jovanović, vlasnik firme „Keramika Jovanović” dobio je priznanje kao poslovni lider. U intervjuu za naš list ocenjuje da je godina za nama bila ispunjena brojnim izazovima, kontradiktornostima i brzim promenama. Nakon izuzetno dobrog početka, sredinom marta nastupio je dramatičan pad ekonomskih aktivnosti koji je pretio da uruši privredu zemlje. Jovanović podseća da su tokom pandemije korona virusa usledile brze i uglavnom kvalitetne mere Vlade Republike Srbije kroz finansijsku podršku preduzećima i stanovništvu. Zamera to što pomoć nije bila dovoljno selektivna i ističe da su ogromna sredstva prebrzo „upumpana” u ekonomiju države, a posledica takvog postupanja je odsustvo podrške privredi u 2021. godini zbog nedostatka novca.

Kako ocenjujete 2020. godinu? Da li su se ostvarile pesimističke ili realne prognoze?
– Činjenica jeste da nije bilo značajnijeg otpuštanja zaposlenih i zatvaranja privrednih subjekata. Zarade nisu smanjivane, dinar je ostao stabilan, kamatne stope su na istorijski niskom nivou. Pitanje je koliko će ovi pozitivni rezultati koštati građane, budući da se podsticaji, odbrana deviznog kursa i subvencionisanje kamata finansiraju iz javnih finansija. Ohrabruje oporavak privrede u trećem i četvrtom kvartalu. Međutim, veliki broj preduzetnika, malih i srednjih preduzeća se nalazi u vrlo teškoj situaciji zbog pada prometa. Posebno se to odnosi na firme iz tercijalnog sektora koje zapošljavaju veliki broj ljudi. Brojna preduzeća opterećuje i nemogućnost izmirivanja obaveze po osnovu kredita, budući da je moratorijum na otplatu kredita ukinut, a sledi i vraćanje odloženih poreza i doprinosa državi. Rast nezaposlenosti se beleži, pre svega, u sektoru neformalne ekonomije („rad na crno“), pa samim tim ti podaci nisu vidljivi u zvaničnoj statistici.
Mišljenja sam da sa prolećem stižu bolji dani kad je ekonomija u pitanju. U velikim, razvijenim zemljama, sa kojima smo najviše ekonomski povezani, dolazi do značajnog oporavka njihovih privreda. To posledično ima direktne efekte na rast naše proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene. Ukoliko se ostvare pozitivni efekti vakcinisanja, smatram da će ova godina biti sasvim solidna po pitanju ekonomskih pokazatelja. Kada se sve sabere i oduzme, uveren sam da smo mnogo bolje prošli nego što smo mogli i da pretpostavimo na početku pandemije.

Kako su poslovale firme u okviru grupacije Keramike „Jovanović“?
– Grupacija „Keramika Jovanović“ ima više od četiri stotine zaposlenih u okviru privrednih društava „Keramika Jovanović“, „Ogrev“, „Neimar“, „Termika“ i dve firme u Severnoj Makedoniji i Republici Srpskoj. U prethodnoj godini sve članice su pozitivno poslovale i nisu otpuštale radnike. Iako smo u martu i aprilu imali veliki pad prometa, brzim delovanjem i prilagođavanjem novonastalim okolnostima, do kraja godine uspeli smo da nadoknadimo izgubljen promet i godinu završimo sa boljim rezultatima u odnosu na 2019. Važno je istaći da su sve naše firme u novu godinu ušle ekonomski snažnije i da imaju još bolju poziciju na tržištu nego godinu pre.

Ušli ste u biznis stanogradnje. Kakva su vaša prva iskustva?
– Ulazak u stanogradnju je prirodan sled stvari za našu grupaciju s obzirom da se bavimo proizvodnjom i prometom građevinskog materijala. Osim toga, posedujemo veliko iskustvo u građenju poslovnih objekata i kadrovski smo osposobljeni za tu delatnost. Analizirajući poslovni ambijent u našem gradu, zaključili smo da je otvoreno mnogo novih radnih mesta, a da će u narednim godinama ta tendencija biti još izraženija. Takođe, primetan je rast zarada kako u javnom, tako i u privatnom sektoru koji rezultira većom tražnjom za stanovima u novogradnji. Krediti za kupovinu stanova su pristupačni i to je još jedan razlog za veliku tražnju. S obzirom da posedujemo zemljište na izuzetno atraktivnoj lokaciji u Obilićevoj ulici, nije bilo dileme da treba da investiramo u stambeno-poslovni objekat. U narednih nekoliko meseci biće završena zgrada sa 54 stana i nekoliko poslovnih prostora. Primenjena su najsavremenija rešenja iz koncepta tzv. „pametnih zgrada” sa luksuznom opremom. Vredno pomena je to da obezbeđenje kvalitetnih izvođača nije jednostavan proces, pa se otuda zahteva izuzetno strpljenje, znanje i vreme.

Da li smatrate da se veća pažnja posvećuje stranim investitorima nego domaćim malim i srednjim preduzećima?
– Ove godine planiramo gradnju velikog logističkog centra u poslovnoj zoni „Jugoistok”. Nadam se da, kao i kod prethodne investicije, neće biti poteškoća prilikom pribavljanja neophodnih dozvola. Saradnja sa gradskim službama i javnim preduzećima je bila korektna i konstruktivna, za razliku od nekih drugih gradova u Srbiji gde smo gradili poslovne objekte. Sigurno postoji prostor za brže i efikasnije delovanje gradske administracije, ali birokratija pravi problem ljudima i u mnogo razvijenijim zemljama od naše. Neretko imamo slučaj da investitori nemaju dovoljno znanja ili nisu kadrovski osposobljeni, pa to biva uzrok da se kasni sa pribavljanjem dokumentacije. Stranim investitorima se sigurno posvećuje veća pažnja nego domaćim. Ekonomija naše države je zavisna od stranih investicija. Vlada Republike Srbije ima agencije i službe koje se bave privlačenjem stranih ulagača i pružanjem svih potrebnih usluga do realizacije projekta. Ukoliko se pojavi bilo koji problem prilikom dobijanja neophodnih dozvola, investitori kontaktiraju svoje ambasade, a oni ljude iz naše Vlade i tu onda nema zastoja. Kad su u pitanju domaći privrednici, nema „više instance“ koja bi im pomogla u rešavanju problema.

Da li će „Linglong“ i izgradnja novog auto-puta bit ključne prekretnice u razvoju Grada?
– Smatram da je gradnja auto-puta ka Beogradu i Novom Sadu ključna prekretnica u razvoju naše sredine i neuporedivo je značajnija investicija od fabrike „Linglong“. Naravno i kineski proizvođač pneumatika će značajno uticati na privredni razvoj našeg regiona, verujem poštujući najviše ekološke standarde. Želim da naglasim, auto-put privlači više značajnih ulagača koji znaju da prepoznaju prednosti odlične putne infrastrukture i geografske pozicije. Očekujem da u našem gradu, završetkom ovog kapitalnog projekta, zaposlenost bude na nivou najrazvijenijih zemalja Evopske unije. Auto-put će omogućiti mnogo lakše kretanje, pre svega, visokoobrazovanih kadrova iz naše sredine ka Beogradu i Novom Sadu i obrnuto. Zrenjaninskoj privredi već sada nedostaju kvalitetni fakultetski obrazovni stručnjaci, a u budućnosti će to biti još izraženije. Verujem da će savremena putna infrastruktura smanjiti odlazak maladih ljudi iz Zrenjanina, a sa druge strane privući kadrove iz drugih sredina.

Poznato je da u vašim kompanijama zaposleni ostvaruju zarade iznad proseka. Zašto vas u tome ne slede i drugi ovdašnji privrednici?
– Izuzetno se trudimo da odnos sa našim zaposlenima bude prožet razumevanjem i uzajamnim poštovanjem. Nastojimo da zaposleni doživljavaju firmu kao drugu porodicu i da nivo stresa bude smanjen koliko je god moguće. Međutim, potrebno je obezbediti korektnu i stimulativnu zaradu kako bi ljudi mogli pristojno da žive. Firme koje ostvaruju natprosečne rezultate u poslovanju treba da isplaćuju i natprosečne zarade zaposlenima. To je postulat kojeg se mi godinama držimo i po tome smo prepoznatljivi u branšama u kojima poslujemo. U razvijenim državama tržište reguliše cenu rada! Kod nas još uvek nisu zaživeli ekonomski zakoni koji bi naterali pojedine poslodavce da nivo zarada povećaju u skladu sa vlastitim performansama. Postoji još jedan izazov – večita trka sa konkurencijom i pritisak na širenje biznisa da bi se opstalo na tržištu. Za to nikad nema dovoljno sredstava, a neretko pojedinim preduzetnicima otupi osećaj za pravičniji iznos zarada zaposlenima. Uveren sam da će u narednih nekoliko godina, usled nedostatka radne snage, tržišni zakoni urediti ovu izuzetno važnu oblast. U tržišnoj utakmici učestvovaće samo oni poslodavci koji će moći znatno bolje da plate svoje zaposlene, ali će i zaposleni svojim sposobnostima i produktivnošću rada to i opravdati.

Miroslava Malbaški