Slučajno sam na internetu pronašla zanimljiv tekst (City magazine, izvor: Design Taxi), o tome kako je, između ostalog, slavni pronalazač i biznismen Tomas Edison donosio odluke o tome koga će zaposliti u svojoj istraživačkoj laboratoriji. Ponekad bi, recimo, pri izboru ljudi za svoju kompaniju vodio kandidate na ručak, naručio im supu i posmatrao da li će je prvo probati, a onda dodati so i biber po svom ukusu, ili će odmah staviti ove začine, a tek onda početi da je jedu. „Test” su položili i imali veće šanse za posao oni koji su prvo probali supu, a tek onda je biberili i solili, jer su oni, po njegovom shvatanju, pokazali radoznalost neophodnu pri istraživačkom radu…
Naravno, Edison je pre svega od zaposlenih zahtevao znanje i obrazovanje, pa je, kako se navodi u mnogim tekstovima, znao da postavi i po stotinu pitanja. Kandidati su morali da znaju odgovore na bar 90 odsto kako bi uopšte dobili šansu da rade kod njega kao poslodavca.
Današnji poslodavci najpre razgovaraju sa kandidatima, uz prethodno priloženu biografiju (famozni CV), i slično. Onda kandidati s nestpljenjem očekuju odgovor. Ako bi primenili test sa supom, to bi u Banatu bilo malo komplikovanije – recimo, da li bi u tanjir radije sipali supu sa knedlama ili rezancima. Šalu, na stranu, ali u našim uslovima obično se govori o tome da posao dobija onaj „ko ima neku vezu” ili je član uticajne stranke. Istina, ima i onih koji su posao dobili isključivo zahvaljujući stručnosti, znanju…
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Zrenjanin, na kraju prošle godine bez posla je u srednjem Banatu bilo 11.476 radnika, 400 više nego prethodne godine. U gradu, posao je čekalo 5.715 sugrađana – čak 3.168 su žene (5.671 u 2020. godini). Različitih su godina, zanimanja (od kojih su neka tražena, druga manje), od nekvalifikovanih do doktora nauka. Koliko njih je prošlo razne intervjue, koliko je bilo nada i razočaranja jer je posao dobio neko drugi. Da li je i to jedan od razloga što ljudi odlaze?
Jer, ni Amerika više nije daleko…
