Među prvima koji su imali ateljee u Bečkereku su Adolf Dajč i Nikolas Štokman. Tu su i: Jozef i Adolf Vipler, Đura Knežević, Maks Auerbah, Ignjac, Karl i Adolf Funk, Lajoš Orosi, Đura Roknić, Stefan Krezmer, Tivadar Vanjek. Fotografije ovih, ali i mnogih drugih autora čuva zrenjaninski Muzej.
Za vrednu zbirku zadužen je Dušan Marinković (1981), umetnički direktor, akademski fotograf i grafički dizajner. Nakon Gimnazije, diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti (FPU) u Beogradu. Kustosfotograf postao je 2006 godine. Najviše zvanje stekao je 2023. postavši jedan od najmlađih muzejskih savetnika u državi. Član je ULUS-a, Društva konzervatora, Muzejskog društva Srbije i ICOM-a.
Učestvovao je na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i regionu. Nosilac je značajnih nagrada i priznanja. Autor je kultnih postavki koje Zrenjaninci pamte. Izdvaja se „Mlinovi na području Srednjeg Banata od praistorije do 1941. godine” sa pratećom publikacijom. Marinkoviću pripada i velika zasluga što je kapitalna „Monografija” Muzeja ugledala svetlost dana. Zahvaljujući Vama oformljena je soba fotografije. Recite nam nešto više o njoj?
– Rezultat dugog istraživanja pomenute oblasti je zapravo i sama postavka. Posvećena je prvom fotografskom ateljeu na prostoru bivše Jugoslavije iz 1854. Osnovao ga je Ištvan Oldal stariji, nastavio njegov sin Ištvan Oldal mlađi, potom i Đura Roknić, koji je u njemu živeo i radio do svoje smrti. Predstavili smo rekonstruisani atelje s početka 20. veka.
Posetioci mogu da vide aparate, ukrasne reverse, laboratorijski pribor. Tu su i dela majstora koji su u njemu stvarali svetlosne zapise, bez kojih danas ne bismo mogli imati uvid u izgled i život grada. Stalna postavka se sastoji od slika iz fonda zbirke fotografije i fototeke (formirana 2019), kao i drugih odeljenja našeg muzeja, ali i privatnih kolekcija. Ovo je prva izložba rađena na tri jezika. Bilo je obavezujuće napraviti je s obzirom na bogatu tradiciju koju Veliki Bečkerek, Petrovgrad i Zrenjanin baštine. Ideja je da ne bude statična, već će se vremenom menjati i dopunjavati.
Vodite izuzetno vrednu kolekciju. Koliko je zaista dostupna publici?
– Zbirka fotografije i fototeke broji oko 30.000 negativa i pozitiva raznih formata i fotomaterijala. Fond je krajem 2024. značajno obogaćen putem otkupa i poklona. S obzirom na to da je fotografsko odeljenje zvanično formirano relativno skoro, slede revizija, inventarisnje predmeta i digitalizacija.
Radiće se na međuinstitucionalnim i internacionalnim saradnjama. Ideja je da razmenimo informacije vezane za umetnike i studije s kraja 19. veka do kraja Drugog svetskog rata. Izazov će biti istražiti putanju i lokaciju oko 50.000 staklenih ploča porodice Oldal. Napustile su grad oko 1921. godine. Sa druge strane, Đura Roknić je majstor koji je zadužio grad ogromnim opusom fotografija različitih žanrova. Njegova prva dokumentovana samostalna putopisna izložba datira iz 1927. Zahvaljujući sredstvima Pokrajnskog sekretarijata za kulturu i Grada, Muzej sada ima ovu kolekciju. Nameravamo da za stogodišnjicu, 2027, ove putopise prikažemo javnosti. Fotografije su dostupne publici putem stalnih i kamernih postavki, izložbi i publikacija. Kako gledate na fotografiju danas?
– U položaju je da su samo mašta i kreativnost granica. Od ideje do realizacije je težak put, ali ne i nedostižan. Ona ima svoje metamorfoze, nove primene i izraze, i žanrovski široku paletu. Mentori su Vam bili prof. Branimir Karanović i Jugoslav Vlahović (oprema knjige), a predavači veliki majstori fotografije. Šta je najvažnije što ste od njih naučili?
– Tačno. FPU je, mogu reći, baza od koje kreće razvojni put umetnika. Katedra fotografije pripada odseku grafike. Pored nje imali smo crtanje, slikanje, plakat, grafički dizajn, nacrtnu geometriju, istoriju umetnosti. Spoj je teorije i prakse. Samim tim imali smo priviligiju da primenimo sve ove medije u našem ličnom izrazu. Mentori su me naučili disciplini, upornosti, strpljenju i profesionalnosti. Moja generacija je bila na raskrnici analognog i digitalnog. Uključeni ste i u aktivnost „Muzej u školama”. Kako se sprovodi i koliko je prihvaćena?
– To je kompleksan terensko-istraživački projekat. Ušao je u završnu fazu obilazaka. Stručni tim kustosa (etnolozi, istoričari) menjao se shodno uslovima. To su: Vladislava Ignjatov, Aleksandra Kozarev, Branka Sikimić, Bojana Petraš (viši bibliotekar), Ksenija Đukić i Siniša Onjin. Mogu reći da je teren iziskivao dosta posvećenosti, truda i energije, imajući u vidu da smo počeli tokom pandemije.
Te godine obišli smo sve osnovne škole u opštinama Novi Bečej i Sečanj. Lane smo završili Novu Crnju i Žitište. Sve osmoletke smo prošli osim Zrenjanina, što je u planu.
Međuinstitucionalna saradnja sa svim ustanovama je prošla profesionalno. Odziv je bio odličan. Učenici, pogotovo u udaljenim mestima, saznali su dosta o Muzeju, zaposlenima kao i vrednostima i značaju predmeta koje su donosili. Zauzvrat mapirali smo sva potencijalna kulturna dobra, dobili na poklon hiljade muzealija, dokumenata, fotografija (većim delom digitalizovano) sa istorijom. Nakon završetka poseta i obrade, odabraće se predmeti koji će se naći na izložbi. Predviđena je za 2027. Tada ćemo rezimirati rezultate ovog višegodišnjeg projekta. Biće prikazan i istorijat 60 osnovnih škola Srednjobantskog okruga.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović i arhiva Muzeja
