Do pre jedne decenije u Srbiji je bilo desetak većih slatkovodnih ribnjaka. Jedan od malobrojnih koji su opstali je onaj u Sutjesci. Obuhvata osam jezera ukupne površine od 900 hektara i najveći je proizvođač konzumnog šarana. Ove godine planiran je izlov od oko hiljadu tona, a otvaranjem prostora za preradu šarana zaokružen je proizvodni proces.
– Reč je o pogonu čija je izgradnja započeta pre petnaestak godina. Sada smo ga potpuno sanitetski i tehnološki opremili, te proizvodnja po najvišim evropskim standardima, može da počne. Planiramo dnevnu preradu oko dve tone šarana – ističe Vidak Milošević, direktor Ribnjaka „Sutjeska”.
Izuzetno visoke julske temperature iziskuju adekvatne aktivnosti zaposlenih. Osim redovne ishrane ribe, potrebna je dodatna kontrola vode i uslova u njoj.
– Riba jeste u jezeru, ali to ne znači da je imuna na sve ono što se događa izvan vode. Naprotiv, uvek vreba opasnost od bolesti i zbog toga posebno vodimo računa da ishrana bude kvalitetna i uredna, a voda u jezerima zadovoljavajućeg kvaliteta. Od toga kako se odradi ceo ciklus proizvodnje – od mrestilišta do tovnog šarana, koji traje po pravilu tri godine – zavisi kakva će biti „žetva” i kvalitet ribe – kaže Milošević.
Ribnjak ima 50 stalno zaposlenih koji imaju redovna primanja i solidne zarade. Ulažu se i značajna sredstva u tehnološko unapređenje i kupovinu moderne opreme koja alasima olakšava posao.
– Sada su ovde daleko povoljniji uslovi za rad nego pre 40 godina kada sam se zaposlio. Sećam se, bilo je desetak radnika i jedan traktor. Danas je proces osavremenjen. Uz to, kroz rad smo stekli iskustvo i znanje koji su u ovom specifičnom poslu neophodni – ističe Jonel Dalja.
Pre četiri godine ovaj kolektiv je postao i vlasnik Poljoprivrednog preduzeća „Bratstvo jedinstvo” iz Neuzine koje poseduje oko 500 hektara obradivih površina. Od toga je 300 hektara pokriveno sistemom za navodnjavanje.
– Trećinu roda pšenice, ječma i kukuruza, koji skinemo sa ovih njiva koristimo za prihranu ribe. Ostalo plasiramo na tržište. Prošle godine u primarnu proizvodnju i opremanje mehanizacijom uložili smo oko milion evra. Investiciju smo isplatili uglavnom iz tekućeg priliva – saznajemo od Dragana Došla, komercijalnog direkora.
On je već 37 godina zaposlen na Ribnjaku. Kako kaže, dobro se seća svih detalja vezanih za razvoj, ali pamti i krize u koje je preduzeće zapalo uoči poslednje privatizacije.
– Uživamo izuzetno poverenje vlasnika i kompletnog menadžmenta. To su i osnovni razlozi koji su nas doveli do uspeha. Ovaj Ribnjak je imao dobre temelje. Mi smo uradili nadgradnju i rezultati nisu izostali, iako je ribarska proizvodnja u opasnosti zbog uvoza i manje potrošnje ribe u Srbiji – naglasio je direktor Milošević.
Tekst i foto: Nikola Božović
ČETIRI DECENIJE RADA
Početkom osamdesetih godina prošlog veka uspostavljanje Ribnjaka „Sutjeska” predstavljalo je ekonomski, ali i politički zadatak za tadašnje rukovodstvo opštine Sečanj. Najpre su se žitelji Sutjeske referendumom izjasnili da se na pašnjaku podigne Ribnjak. Izgradnja je poverena preduzeću GIK „Banat” koje je posao završilo u planiranom roku (dve godine).
USKORO VIDEO NADZOR
Veliki problem Ribnjak ima sa pticama grabljivicama.Takođe, godinama ogromne gubitke preduzeće trpi zbog krađe ribe! Dragan Došlo naglašava da je situacija poboljšana aktiviranjem sopstvene čuvarske službe i uz veliku pomoć državnih organa. Na Ribnjaku ovih dana uvode i video nadzor sa ciljem da lopovima konačno pomrse račune.
