Naš privredni rast postaje sve skuplji!

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Investicije (nabavka mašina i opreme, izgradnja proizvodnih pogona) predstavljaju izvor budućeg rasta jedne ekonomije. Pri tome, nemaju sve vrste ulaganja isti značaj i efekat, te je upravljanje njima jedan od najvećih zadataka (i izazova) kako teoretičara, tako i praktičara. Efikasnost investicija zavisi, u prvom redu, od njihove ekonomske strukture (u koje delatnosti se ulaže). Ukoliko je značajan deo njih usmeren u kapitalno intenzivne sektore, to će za rezultat imati nižu efikasnost na nivou ukupne privrede. Suprotan je ishod u slučaju kada primat imaju prerađivački sektori koji iziskuju manja ulaganja po jedinici prirasta proizvodnje. Tehnička struktura takođe utiče – veća zastupljenost opreme u odnosu na građevinske radove, doprinosi većoj efikasnosti investicija i obrnuto.
Ne treba zanemarivati ni kvalitet procesa selekcije projekata. Nije preporučljivo da se to radi na bazi osećaja i subjektivnih procena, već je najbolje kada se primenjuju objektivni, naučno utemeljeni kriterijumi. Korisno je da se uspostavi sistem za rangiranje investicionih poduhvata prema stepenu prioriteta i isplativosti.
Nivo ulaganja u jednoj privredi najbolje odslikava stopa investicija – relativni pokazatelj koji iskazuje njihov udeo u BDP-u. Načelno, što je ovaj indikator veći, to je sa stanovišta dugoročnog rasta situacija povoljnija, i obrnuto. Međutim, ono što je ključno jeste sameravanje ulaganja i ostvarenih efekata. Postoji više načina za ocenu ekonomske efikasnosti investicija na makro planu, ali se za te svrhe najčešće koristi tzv. marginalni kapitalni koeficijent. Ovaj indikator je prilično intuitivan, te je kao takav jednostavan za razumevanje i tumačenje. Predstavlja odnos investicija (promene vrednosti osnovnih sredstava) i prirasta BDP-a i pokazuje koliko je jedinica ulaganja potrebno da se ostvari povećanje proizvodnje za jednu jedinicu. Drugačije se može izračunati i kao količnik stope investicija i ostvarene stope rasta BDP-a. Ovako definisan kazuje koliko procenata BDP-a treba izdvojiti za ulaganja da bi se ostvario njegov rast od 1%. Poželjno je da marginalni kapitalni koeficijent bude što niži, jer je tada učinkovitost na nivou privrede veća, i obrnuto.
Pomoću dostupnih podataka se može izračunati da je efikasnost investicija u privredi Srbije bila veća u periodu tranzicije (2001-2012) nego tokom poslednje decenije (2013-2023). Pri tome, prosečna stopa investicija se nije značajnije razlikovala u prvom (18,8%) u odnosu na drugi posmatrani interval (19,9%). Međutim, efekti jesu – uprosečena godišnja stopa rasta BDP-a je bila osetno veća u periodu 2001-2012. godina (4,06%) nego tokom intervala 2013-2023. godina (2,65%).
Proizilazi da je efikasnost ulaganja na nivou privrede kao celine u prvom razdoblju bila značajno veća nego tokom poslednjih 10 godina. Odnosno, u periodu 2001-2012. godina je bilo potrebno dodatnih 4,65 jedinica kapitala za generisanje dodatne jedinice BDP-a, dok je tokom razdoblja 2013-2023. za to trebalo čak 7,5 novih jedinica osnovnih sredstava. Mogući razlog je to što se poslednjih godina dosta ulaže u infrastrukturne projekte koji ne odbacuju velike efekte na kratak rok. Ostaje nada da će preduzeti poduhvati na dugi rok generisati značajnije pozitivne učinke.