Naša tetka Ana
Piše: Milena Bečejac
U nedelju, naša tetka Ana, Ana Vukotić koja je za Zrenjanice još za života bila legenda, predala se svojim godinama. Generacijama Zrenjaninaca, i ne samo njima, bila je simbol vedrine i to je pokazivala svojim orignalnim stilom odevanja, ali i životnim stavom.
– Znaš, spremam modnu reviju, za one od 7 pa do 77 godina, ma ne, malo je 77, neka bude – 107 – govorila mi je kroz smeh. – Intervju, to ne mogu, nisam ga dala ni komšiji Saši (Bjelogrliću), pa neću ni drugima – rekla mi je dok je još ponosno koračala ulicama grada, a posle, sa štapom koji je sama ukrasila, šetajući po kraju.
Ipak, Saša je uspeo da „ugrabi” intervju…
Te njene kreacije obavezno su podrazumevale cveće u svim bojama i dugmad, dugimiće, štras… sve da je na radost. Bila je ispred svog vremena, i činilo se da joj vreme ne može ništa – a zapravo tako i jeste. I diskoteka, i poznata zrenjaninska grupa, imale su njeno ime.
Njen Milan je u Beogradu osnovao „Teatar levo”, a potom je „Rastibuđilizovanim klejbezablama” pomerio i pojam pozorišne igre. Potom je živeo u Beču. Naočit, odeven u crno, sa crnim šeširom, dolazio je na „Lesninu” i odlazio dalje, sve do te 2007. godine…
Tetka Ana je jako bila ponosna na praunuka Artura (O, kakvo veličanstveno, kraljevsko ime, govorila je) – kćerka Gordana Votson je živela sa porodicom u Londonu. Gordana mi se javila posle jednog teksta i rekla: – Mama je ukrasila štap? Sjajno, znači da ga je prihvatila.
Posle par godina operisala je kuk i nije mogla da dođe u Zrenjanin, a toliko je želela, a potom su poruke prestale da stižu.
Postoji i romantična priča o neobičnoj ljubavnoj romansi engleske slikarke Ani Spred i srpskog oficira Jovana Vlahovića, koja, opet, ima svoju potpriču. Imali su sina Miodraga i kćerku Andu. Beograd, 1914. godine, Anda je imala koncert (bila je virtuozna violinistkinja), gde je upoznala mladog profesora Lazara Običana, poreklom Banaćanina, čija je porodica imala imanje u Boki. Bila su to teška, već ratna vremena…Lazar i Anda imali su petoro dece – Miću, Jovu, Veru, Anu i Marinu.
Pretposlednja na ovom spisku je gospođa Ana Vukotić, poznata generacijama kao tetka Ana. I bilo bi lepo, ne samo u ovom sumornom aprilskom nedeljnom popodnevu, pronaći Sašinu reportažu. Jer, u njoj je sve o tetka Ani i njenom poreklu rečeno. A ima toga mnogo, uzbudljivog, romantičnog, životnog…