Ako su mnogi parametri ovdašnje vode diskutabilni, poput boje, mirisa ili koncentracije arsena, to se ne može reći za njene mikrobiološke karakteristike. Naime, nema predispozicija da voda na samom izvorištu bude mikrobiološki zagađena.
To je pokazalo istraživanje profesorki Više tehničke škole dr Danijele Jašin i dr Milane Drašković i Isidore Protić iz preduzeća „Vodovod i kanalizacija”. One su naučni rad „Mikrobiološka kontrola vode za piće Grada Zrenjanina” predstavile prošlog meseca na međunarodnoj konferenciji o vodosnabdevanju u našem gradu.
ZAGAĐIVAČI MOGU BITI SPOLJNI
Jedan od osnovnih pokazatelja zdravstvenog stanja ljudi jeste snabdevanje dovoljnim količinama kvalitetne vode za piće, stav je Svetske zdravstvene organizacije. Za zrenjaninsku mrežu voda se u ovom momentu crpi preko 30 bunara bušenih dubinskim utopnim pumpama. Nakon dezinfekcije hlorom, ona se distribuira u mrežu prema potrošačima.
Mikrobiološka analiza vode iz prva tri meseca ove godine, realizovana na 14 uzoraka, pokazala je ispravnost, pokazuju podaci Zavoda za javno zdravlje.
Kako objašnjava dr Danijela Jašin, zbog dubine sa koje potiče, podzemna voda naših izvorišta zaštićena je od potencijalnog zagađenja i zato nema problema sa mikrobiološkom kontaminacijom. Međutim, mikroorganizmi u vodovodni sistem mogu dospeti iz distributivne mreže.
– Organske materije mogu se nakupljati uz zidove cevi, na mestima gde je započet proces korozije, i time doprineti formiranju tzv. biofilma – prirodne zajednice mikroorganizama – objašnjava naša sagovornica.
Profesorka ističe da je biofilm dobro zaštićen od dejstava dezinfekcionog sredstva i da njegovi patogeni imaju pogodne uslove za razmnožavanje, što je potencijalno opasno za kontaminaciju vode.
BRIGA O IZVORU I MREŽI
Jašin napominje da se sa problemima mikrobiološke neispravnosti vode susreću sve, a ne samo siromašne i nerazvijene zemlje. Kako kaže, vode u prirodi naseljavaju različite vrste mikroorganizama. Oni nisu pretnja po zdravlje ljudi, kao što je to slučaj sa patogenima koji mogu dospeti iz druge vode ili zemljišta i koji su najčešće posledica čovekovih aktivnosti.
– Od vode za piće se ne očekuje da bude potpuno sterilna, već isključivo da brojnost mikroorganizama u njoj bude smanjena na dozvoljen nivo. Ona ne sme da sadrži organizme koji mogu izazvati oboljenja – ističe profesorka Jašin.
Objašnjava da osigurati zdravstveno bezbednu vodu za piće podrazumeva sprečavanje sekundarnog zagađenja zona sanitarne zaštite, izvorišta i distributivne mreže.
Sa izvorišta koje se nalazi na putu ka Mihajlovu za „Vodovod” se na godišnjem nivou eksploatiše 220 litara u sekundi. Od mera kojima se koriguje kvalitet podzemnih voda obavlja se samo dezinfekcija.
– Preporučuje se stalna kontrola, tj. monitoring mikrobiološke ispravnosti vode, zatim kontrola procesa dezinfekcije duž celokupne distributivne mreže. Takođe je važno i što bolje održavanje vodovodnog sistema – zaključuje naša sagovornica.
Poslednji izveštaj o ispravnosti vode za piće iz javnih vodovoda Instituta „Dr Milan Jovanović Batut” beleži da je u Srednjem i Severnom Banatu bio najveći procenat neispravnih uzoraka. Kod zrenjaninske vode je konstatovana fizičko-hemijska neispravnost, a u Žitištu, Sečnju, Novoj Crnji i Novom Bečeju, pored toga i mikrobiološka.
