Agencija za nekretnine „m2Gsigma” oglasila je da se prodaje jedna od najlepših zgrada u Zrenjaninu. Reč je o palati Dunđerski. Adresa je Žitni trg br 2. Obuhvata 2.454, a osnova objekta je 1,227 metara kvadratnih. Cena je 866 hiljada evra. U oglasu stoji da je sastavljena od suterena, prizemlja i sprata na parceli od 20.74 ari. Uknjižena je kao stambeno-poslovni objekat.
Gradnja objekta počela je 1905, u stilu secesije, kao deo kompleksa bečkerečke pivare Lazara Dunđerskog, jednog od najbogatijih vojvođanskih veleposednika toga doba. Zbog arhitektonskih vrednosti proglašena je spomenikom od velikog kulturnog značaja. Rekonstruisana je, po svim pravilima zaštite, 2019. godine.
MNOGO POSLA ZA NOVOG VLASNIKA
– Palata je u vlasništvu 84 fizička lica i Zemljoradničke zadruge. Trenutno, postoje pojedini zakupci, a zainteresovanih kupaca još nije bilo. Cilj nam je da pronađemo nekoga ko će kupiti ovo zdanje, a što će služiti gradu i našim sugrađanima. Namera je da ostane u prvobitnoj nameni. Obnovljeno je više od 1.000 kvadrata u tri etaže, krov i spoljna fasada do mosta, a novog vlasnika čeka još mnogo posla – izjavila je za RTV Vojvodine Danijela Radovančev, agentica za prodaju nekretnina „m2Gsigma”.
Zemljoradnička zadruga je u posed objekta, koji je bio državni, došla 2006. Kako je za RTV „Santos” ispričao Slavko Vukov, poljoprivrednik i suvlasnik, zgrada je ruinirana, zapuštena i zahteva velika ulaganja. Prema njegovim rečima, zadrugari su popravili ono što su smatrali neophodnim. Utrošeno je oko 10 miliona dinara.
– Svesni smo da treba mnogo više sredstava uložiti. Pošto će proces sanacije koštati previše, mislim da je najcelishodnije za zgradu da dobije novog vlasnika, nekog ko ima novca i kapitala i ko može da je obnovi. Najsrećniji bih bio kada bi Grad postao vlasnik. Međutim, mi bismo da je prodamo, a cena koju očekujemo je ispod milion evra, što nije veliki novac. To bi za Zrenjanin puno značilo. Sačuvao bi se njen autentični izgled, a počela bi i da služi građanima – izjavio je Slavko Vukov.
ŠTA KAŽE ZAKON?
Mnogi koji su videli oglas zapitali su se da li je ispoštovano pravo preče kupovine, odnosno da li je nepokretnost ponuđena državi. Iz ovdašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika kulture dobili smo negativan odgovor. Advokatica Jelena Ćirić objasnila je za „Telegraf biznis” da ovo pravilo važi prema Zakonu o kulturnom nasleđu (član 103) i kada je nekretnina, koja je pod zaštitom, u privatnom vlasništvu.
– Akt dalje uređuje bliže uslove u pogledu korišćenja prava preče kupovine i obaveze vlasnika kada je u pitanju prodaja nepokretnosti koja se smatra spomenikom kulture. Prodavac ima zakonsku obavezu da ovakav objekat prvo ponudi Republici Srbiji, odnosno nadležnoj javnoj ustanovi zaštite, pa tek ukoliko se ona odrekne prava ili u zakonskom roku ne odgovori na ponudu, onda on može pod istim uslovima da proda nepokretnost trećem licu. Takođe, javni beležnik koji overava ovakav kupoprodajni ugovor bi trebalo da upozori stranke ukoliko postoji pravo preče kupovine – rekla je Ćirić.
Pojasnila je i šta može biti sledeći korak za Zavod.
– Ukoliko vlasnik nepokretnosti, odnosno prodavac, nije ispoštovao ovu obavezu, država, odnosno nadležna javna ustanova zaštite, može u zakonskim rokovima podneti tužbu pred nadležnim sudom i tražiti poništaj ugovora – zaključila je advokatica
Miroslava Malbaški
PALATA PAMTI BALOVE I IZLOŽBE
Vesna Majstorović, konzervatorka i istoričarka umetnosti u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, objasnila je kako je naš grad izgledao u vreme kada je palata nastajala. Prema njenim rečima, krajem 19. i početkom 20. veka, Veliki Bečkerek započinje svoj postepeni privredni razvoj i urbanistički rast i izvan granica takozvanog „Varoškog kvarta”, koji je predstavljao najstarije jezgro grada. Jedno od takvih, okolnih prigradskih naselja, dodaje Majstorović, bilo je i naselje Opovo. Do njega se stizalo iz pravca „Varoškog kvarta”, preko Velikog mosta, sagrađenog 1904. Upravo u tom naselju, na desnoj obali Begeja, i u neposrednoj blizini samog mosta, podignuta je palata.
– Na samom uglu nalazila se kafana i Svečana sala sa muzičkim podijumom. U Plavoj sali, okupljali su se građani povodom raznih proslava i balova. Služila je čak i za iznajmljivanje ili održavanje izložbi. Prostorije na spratu su se koristile za odmor i razonodu. Naizmenično su se smenjivale dečje spavaće i sobe za odrasle, poslugu, gostinski saloni, trpezarije sa kuhinjom i kupatila – objasnila je Vesna Majstorović. Posmatrano u celini, palata Lazara Dunđerskog pokazuje da se vodilo računa da bude pažljivo ukomponovana u prirodno okruženje i da bude u skladu sa susednim, postojećim zgradama.
