Grad nam je obasjalo sunce. Sunce sja za nas… Ali, izgleda da nam se isto piše i po snegu, i po kiši, samo što je nekako lakše pod suncem ovog neba.
I mi volimo naš grad, i nama je on najlepši, i grad je sa dušom samo da ga takvim doživljavaju i oni kojima je to i dužnost.
Ali, nije to ništa novo. Međutim, meni je jako bila zanimljiva anketa sa posetiocima na nedavnom Sajmu turizma u Beogradu. Kolega sa jednog portala pitao ih je da li su bili u Zrenjaninu, šta znaju o njemu, utisci…
Ima onih koji su bili, i onih koji bi došli, onih koji su u gradu studirali, neki su tu dolazili kao sportisti… Sviđa im se stara Pivara, barokna sala, bili su na promociji zrenjaninskog (čelarevskog) piva, imaju u gradu prijatelje…
Prvo što mi se dopalo jeste izjava mladog čoveka koji je rekao da je grad jako lep, nema kola, nema ničega, lep je za odmor… Naravno, ankete su blic pitanje i blic odgovor, pa je mladić, verovatno, mislio na centar (jer automobila i posebno drumskih krstarica koje jezde magistralom ima), ali je u pravu – nema ničega. Stvarno, gde smo svi… Da li, uz izuzetke, važi ono „kuća – posao” jer je na gotovo svim fotografijama i snimcima koji se objavljuju grad pust, a grad su ljudi… I gde smo, to, mi…
Pominjali su i i da je Zrenjanin grad sporta, Zvonka Vujina, košarkaša, rvača…
Nekoliko sagovornika je izgovorilo i čarobnu reč – voda. Eto, poznaju nas po vodi, odnosno po tome što 16 godina nemamo zdravu vodu za piće. Pa budi ti sad turista i dođi ovde a da se prethodno nisi snabdeo flaširanom vodom. Odlična preporuka za turizam…
I kada se malo stišala atmosfera posle priloga o vodi na KTV i hapšenja zbog zloupotrebe službenog položaja, a sve vezano za „fabriku vode”, u ponedeljak prvo nije bilo vode, pa su službe JKP „Vodovodi i kanalizacija” javile da je od 17 časova ponovo celokupno vodosnabdevanje grada iz postrojenja za prečišćavanje pitke vode.
Tako je bilo i prošle godine. Radi postrojenje, ne radi, menjaju se filteri, smrdi voda, bela voda, žuta voda…
Vode, vode nam dajte!
