Za šećernu repu stručnjaci tvrde da je „kraljica slasti”, ali i najzahtevnija kultura u ratarskoj proizvodnji. U to su se najbolje uverili proizvođači sa područja Srednjeg Banata iz Torka, Žitišta, Lazareva, Sutjeske. Paori iz ovog kraja su nezdovoljni i time što su ih nadležni zaboravili nakon što su im obećali naknadu za štetu koju je izazvala letošnja oluja.
– Kada smo pre godinu dana sa Fabrikom šećera „Helenik šugar” iz Crvenke ugovorili proizvodnju od 53 evra po toni, uz druge podsticaje za seme i zaštitu, verovali smo da ćemo ostvariti solidnu zaradu. Ovome treba dodati i obećanu premiju države od 35.000 dinara po hektaru uz prinos od 50 tona. Kada je ovih dana „podvučena crta”, sva očekivanja pretvorila su se u gorčinu – priča Marko Pilipović, poljoprivrednik iz Sutjeske koji pod šećernom repom ima 85 hektara.
Objašnjava koji su problemi pratili proizvodnju ove kulture.
– Vremenski uslovi su bili nepovoljni i za šećernu repu, iako je ona klimatske promene nešto bolje podnela nego suncokret ili kukuruz.
Znatan problem je nastao kada se krenulo sa vađenjem ploda. Fabrika iz Crvenke je to odlagala, dovodeći nas u sve neizvesniju situaciju. Procena stručnjaka iz ove šećerene bila je da je ukupan rod zahvaćen bolešću i do 40 odsto, što je uticalo na krajnji prinos, pa tako i zaradu. Na mojoj njivi je prosek iznosio 47 tona po hektaru te nemam pravo ni na državnu subvenciju – objašnjava Pilipović.
Napominje da su bili primorani da angažuju na desetine radnika.
Sve ovo bio je razlog da značajan deo poljoprivrednika, među njima i Pilipović, u narednoj kampanji odustane od šećerane u Crvenki i ugovori proizvodnju sa kompanijom „Sunoko”.
– Dogovor se odnosi na setvenu površinu od 50 hektara. Već sam ovih dana izvršio predsetvenu pripremu, polažući veštačko đubrivo na oranice pre duboke brazde. Ugovorena cena je nešto niža i iznosi 47 evro centi po toni repe. Ovo je i jedini poljoprivredni proizvod kojem je cena poznata uoči setve na godinu dana – dodaje Pilipović.
Podseća da su paori u opštini Sečanj, a naročito na teritoriji Sutjeske, pretrpeli ogromnu materijalnu štetu zbog letošnjeg nevremena. Napominje međutim da im se do danas niko nije obratio oko eventualne nadoknade štete, prolongiranja kredita i odlaganja uplate za zakupljeno državno zemljište.
Podsetimo, Sutjesku je odmah nakon nepogode posetila državna sekretarka za poljoprivredu Ivana Popović, koja je potvrdila da su veliku štetu pretrpeli usevi pšenice, kukuruza, soje, repe, suncokreta. Po njenom savetu, lokalna samouprava je formirala komisiju za procenu stanja na terenu. Izveštaj su dostavili resornom Ministarstvu, od koga i dalje čekaju odgovor, potvrdio je za naš list Milan Grubor, zamenik predsednika opštine. Međutim, o ovoj temi nije detaljnije želeo da govori preko telefona.
O posledicama koje zbog nevremena trpe sečanjski paori upoznata je i ministarka Jelena Tanasković. O tome ju je obavestio predsednik opštine Nebojša Meljanac kada je posetila Sečanj, mesec dana nakon nepogoda. Ministarka je tada obećala da će ponovo doći radi obilaska gazdinstava i razgovara sa poljoprivrednicima.
Inače, olujno nevreme nije pokriveno polisom opšte odgovornosti, za koju se opredeljuje većina od samo 13-15 odsto zemljoradnika koji osiguravaju useve. Ona obuhvata samo štete od grada, požara i groma, prema podacima Udruženja osiguravača Srbije.
O posledicama koje zbog nevremena trpe sečanjski paori upoznata je i ministarka Jelena Tanasković. O tome ju je obavestio predsednik opštine Nebojša Meljanac kada je posetila Sečanj, mesec dana nakon nepogoda. Ministarka je tada obećala da će ponovo doći radi obilaska gazdinstava i razgovara sa poljoprivrednicima.
