Već dugo se govori da bi Zrenjanin trbalo da postane univerzitetski grad. Da li bi to bio Banatski univerzitet ili Univerzitet u Zrenjaninu, uglavnom želja je da u gradu na Begeju studira bar 5.000 studenata. Međutim, ako pogledamo statistiku o nezaposlenima na evidenciji filijale za zapošljavanje u Zrenjaninu, vidimo da je u ovom trenutku, bez posla i petoro doktora nauka.
– Imala sam sreću da osetim duh Zrenjanina iz vremena kada su moj grad zvali „Mala Firenca” i verujem da angažovanjem obrazovanih i kreativnih ljudi on ponovo može da postane poznat po bogatstvu kulturnih dešavanja, snažnoj industriji i interesantnoj turističkoj ponudi – kaže dr Jelena Dejanovska, Zrenjaninka rođena u Solingenu. – Sebe vidim u svetu kulture, ali budući da je moje obrazovanje multidisciplinarno, mogla bih da budem angažovana na raznim pozicijama – od edukacije, preko uređenja životne sredine i kulture življenja, pa do organizacionih aktivnosti. Smatram da obrazovanje, znanje i veštine koje imam zadovoljavaju potrebe mnogih radnih mesta, čak tvrdim da u bilo kojoj sferi koja pripada mom domenu ne postoji granica u iznalaženju rešenja – ističe dr Jelena Dejanovska.
Doktorske studije završila je 2013. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, odsek digitalna umetnost. Projekat „Energetski trougao” je njen doktorski rad. Stekla je akademski naziv doktor umetnosti – digitalni mediji, mentor joj je bio prof. Rasto Ćirić. Postdiplomske studije završila je 2008. godine. Diplomirala je na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” 1998. kada je postala diplomirani profesor informatike.
– Po završetku osnovnih studija, u Zrenjaninu sam radila pripravnički na TV „Santos”. Nastavila sam istraživanja ujedinjujući stečena znanja iz raznih oblasti, a 2015-2016. godine radila sam na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kao naučnik-istraživač. Posao sam dobila putem akcije „Pravo na prvu šansu” Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. Tada sam radila projekat „Feniks-metoda optimizovanja energija u prostoru – uticaj energetskih i estetičkih promena na prostor”. Krajem 2015. počinjem da pišem za BG- onlajn elektronski časopis – kaže Jelena.
Poslednje četiri godine angažovana je kao volonter u CEKOM-u. Sa jednim od animiranih filmova osvojili su prestižnu nagradu ASIFA u Jagodini. O zaposlenju, ona kaže: – Do drugih je da li će posla biti…
Drugi sagovornik „Zrenjanina”, dr Branislav Z. Leleš, doktorirao je pre dve godine na zaštiti životne sredine i održivog razvoja, Asocijacija centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja Univerziteta u Novom Sadu. Osnovne studije završio je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer uređenje voda, gde je i magistrirao.
Pre doktoriranja, radio je u IPOK-u od 1999. do 2006. godine, a potom je tri godine, sa nepotpunom normom, bio profesor u Srednjoj elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla”- predavao je tehničarima hidrogradnje, ali je taj smer ukinut.
– Radio sam projekat pri programu „Prva šansa” Pokrajinskog sekretarijata za nauku koji je baš bio namenjen doktorima nauka – kaže dr Leleš.- Bio sam na Poljoprivrednom fakultetu, na Departmanu za uređenje voda gde sam završio osnovne i magistarske studije. Projekat je bio „Kvantifikovanje rasutog zagađenja iz poljoprivrede i mere za njegovo ublažavanje”. Radi se o đubrivu i pesticidima koji se razbacuju po njivama, i kako to utiče na kvalitet površinskih voda. Projekat je završen 2015. godine, a konkurs „Prva šansa” je ukinut.
Dr Branislav Leleš se vratio u Zrenjanin, ali kaže da je znao da je tu dosta sužen prostor za zapošljavanje. Gotovo da nema firme u kojoj se nije interesovao za zaposlenje.
– Moj motiv je bio primena stečenog znanja. Sebe vidim u institucijama koje se bave zaštitom životne sredine. U međuvremenu, iako sam nezaposlen, nisam besposlen. Radim na naučnim radovima za časopise. Jedan od njih je „Ishrana budućnosti” – uticaj PET ambalaže na zdravlje – kaže dr Leleš.
DOKTORI NAUKA – POTREBNI ILI NE
Dr Branislav Leleš ističe da nije nikada razmišljao o odlasku u inostranstvo. Dodaje da ne zna da li je bio dovoljno uporan u traženju posla. Ali, priča da mu se u Novom Sadu dogodilo da se kao magistar javi na posao i dobije odgovor da su im potrebni doktori nauka. Kada se vratio sa naučnim zvanjem, odgovor je glasio da imaju dovoljno doktora nauka za tu oblast.
