Grovers Korners je provincija severno od Njujorka. To je mesto u kojem možete natenane odrasti, zaljubiti se, venčati i umreti, a da to ne utiče na svetsku ekonomiju i politiku. Ovaj grad nema metro, astronomski toranj ni internet. Ima igralište za bejzbol, novinsku redakciju, železničku stanicu i groblje sa lepim pogledom na grad.
Koliko je mesta na svetu i ljudi koji se mogu poistovetiti sa ovim gradom i njegovim stanovnicima? Da li su svi gradovi i životi u njima – isti? Da li se svi „vrtimo” u začaranom krugu monotone svakodnevice? Da li su rođenje, brak i smrt tri repera, a između njih ostaje običan protok vremena? Da li je granica između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, života i smrti, zaista, toliko tanka da je nismo ni svesni?
Ovo su samo neka od pitanja koja pokreće predstava „Naš grad” (Our town) Tortona Vajldera, američkog pisca i romansijera, koja je nedavno, premijerno izvedena na Dramskoj sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”. Režija je poverena rediteljki Mii Knežević.
ZAMIŠLjENI SVET
Mlada rediteljka donosi jednu sasvim drugačiju predstavu, takoreći dramski eksperiment kojim „razbija” pozorišnu iluziju. Pred očima publike, u vidu dramske radionice, oživljava svakodnevica jednog gradića koji može da se poistoveti sa bilo kojim drugim. Glumci su bez rekvizite, gestikulacijom i pokretom dočarali rediteljski zamišljen svet. Iako se radnja dela dešava početkom 20. veka (u rasponu od 13 godina), kostimi junaka to ne govore. Oni su moderni, obični, jednostavni, svakodnevni – kao i priča.
Scenografija, takođe svedena, upotpunila je ambijent i dočarala cikličnost života junaka.
Detalj koji na momente „kvari” utisak predstave je muzički neadekvatno rešenje klavirske pratnje, koje odvlači pažnju gledalaca.
Teret odgovornosti poneo je dramski ansambl koji nije imao jednostavne zadatke. Prvak Dramskog pozorišta Jovan Torački odlično se snašao u roli doktora Frenka Gibsa, glave porodice. Njegovu suprugu Juliju, dočarala je na svoj način Nataša Ilin. Mladi glumac Milan Kolak svojim talentom privukao je pažnju prisutnih, a izvrsnom glumom razbio je monotoniju prvog čina. Poverena mu je uloga Džordža Gibsa, sina bračnog para Gibs, najboljeg bejzbol igrača, čiji razvojni put, sazrevanje i odrastanje pratimo.
Kao što najčešće biva u provincijama, porodica Gibs se najviše druži sa svojim komšijama, porodicom Veb. Mirko Pantelić je uspeo da iznese rolu Čarlsa Veba, urednika i izdavača novina u Grovers Kornersu. Nataša Luković pokazala je svoje glumačke sposobnosti oživljavajući dve zahtevne uloge – supruge Mirtl Veb i dvanaestogodišnje devojčice Rebeke Gibs (ćerka bračnog para Gibs). Mladi Zrenjaninac, Miloš Vojnović, glumac Šabačkog pozorišta, dobio je priliku da kao gost domaćoj publici pokaže svoje umeće. Glumi Volija Veba, sina Čarlsa i Mirtl Veb.
„RAZBIJANjE” POZORIŠNE ILUZIJE
Lik Džoa Krovela juniora, jedanaestogodišnjeg raznosača groverskornerskih novina srećemo samo na početku prvog čina i saznajemo kakav će uspeh imati, a potom i o njegovoj smrti. Saj Krovel je njegov mlađi brat koji na početku drugog čina umesto Džoa raznosi novine i govori kakvih vesti ima na današnji dan. Ovim epizodnim likovima Vojnović je udahnuo posebnu „živost” i energiju i učinio da i njihove priče publika zapamti.
Tinejdžerku, još uvek nespremnu da na svojim plećima ponese breme bračnog života, devojčicu koju će okolnosti naglo „istgrnuti” iz topline porodičnog doma, odglumila je gošća iz Beograda Mia Radovanović. Dejan Karlečik je glumac za kojeg ne postoje prepreke bilo kojeg zadatka. Ovog puta našao se u koži Sajmona Stimsona, dirigenta hora, kroz kojeg je publici ispričao jednu zanimljivu životnu priču. Raznosača mleka Hauvija Njusama i policajca Bila Vorena, koji su deo svakodnevice Grovers Kornersa i porodica Veb i Gibs dočarao je, u svom maniru, Stefan Juanin.
Sanja Nikić i Ivana Titin, ispicijentkinja i suflerka, ovog puta nisu bile iza, već na sceni. Koordinirale su scenskom tehnikom i bile „glavno oruđe” u razbijanju pomenute pozorišne iluzije.
Prevod i adaptaciju dela uradio je Đorđe Petrović, a scenografiju Daniela Dimitrovska. Kostimi su povereni Seleni Mladenović i njenoj asistentkinji Valentini Šalamon Vencel. Kompozitor je Branko Džinović. Šef scene je Srđan Vekecki, dekorateri Siniša Markov i Žarko Lončarski, dok su za rekvizite, njihovu izradu, svetlo i ton zaduženi Aleksandar Došen, Blagovesta Vasileva, Tibor Farago, Aleksandar Brustul i Aleksandar Ćuk. Krojačke i stolarske radove izveli su Aranka Aleksić i Goran Janačković. Šminkerka je Draginja Puškarić, a garderoberke Verona Sakač i Cvija Đuričin.
