Novčanici tanji od troškova

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Zvanični statistički podaci pokazuju da su cene u Srbiji u junu 2025. u proseku bile više za 44% u odnosu na početak 2020. godine (pre pandemije). Nevolja za većinu građana je to što su poskupeli hrana (+64%) i komunalne usluge (+54%), na šta se troši veliki deo porodičnih prihoda.
Republički zavod za statistiku (RZS) sprovodi Anketu o potrošnji domaćinstva. Prikupljaju se podaci o prihodima i rashodima stanovnika u Srbiji, pri čemu se kao jedinica anktetiranja tretira svako samačko ili višečlano domaćinstvo. Najnoviji rezultati (za 2024. godinu) potvrđuju da kod nas više od polovine mesečnih izdataka za ličnu potrošnju čine oni za hranu i bezalkoholna pića (36,6%), te za stanovanje, vodu, struju i gas (dodatnih 16,3%). Slede rashodi za transport (8,9%), ostale lične predmete i usluge (5,9%), komunikacije (5,4%), rekreaciju i kulturu (5,2%), odeću i obuću (4,7%), alkoholna pića i duvan (4,4%), zdravlje (4,1%)…
Anketa je pokazala i to da su prošle godine prosečni mesečni prihodi po domaćinstvu (97.705 dinara) bili niži od rashoda za ličnu potrošnju (98.165 dinara). Dakle, uprkos tome što je prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) povećana, to za većinu građana ne znači mnogo imajući u vidu nejednakost u visini plata i strukturu mesečnih troškova. Ono što najviše treba za svakodnevni život je poskupelo više nego što su porasla primanja, pa nema dovoljno novca ni za tekuće troškove.
Važan nalaz do kojeg se dolazi na bazi pomenutog istraživanja je da se materijalni položaj kućanstava u Srbiji znatno razlikuje po regionima. Naime, jedino su na teritoriji Beograda prihodi žitelja bili iznad njihovih rashoda, dok su domaćinstva u preostala tri regiona na mesečnom nivou trošila više nego što su zarađivala (u proseku), i to: u Vojvodini za 2.329 dinara, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 2.242 dinara, Južne i Istočne Srbije za 2.105 dinara.
Uzimajući u obzir ocenjeni broj domaćinstava, može se izračunati u toku 2024. manjak u kućnim budžetima u ukupnom iznosu od 428 miliona evra.
Teritorijalna slika je sledeća: Vojvodina (- 165 mil. evra), Šumadija i Zapadna Srbija (- 152 mil. evra) i Južna i Istočna Srbija (- 111 mil. evra).
Logično pitanje koje se nameće je kako se dolazilo do nedostajućih sredstava, odnosno kako se pokrivala pomenuta razlika. Pretpostavku da se manjak u porodičnoj kasi uglavnom nadomešta dodatnim zaduživanjem kod banaka potvrđuju podaci Narodne banke Srbije (NBS) o stanju duga po gotovinskim kreditima. U pitanju su nenamenske pozajmice, koje se pretežno koriste za finansiranje tekuće (svakodnevne) potrošnje.
U toku 2024. zabeležen je rast nivoa zaduženja sektora stanovništva za ovu vrstu zajmova za čak 800 miliona evra, sa 5,57 na 6,37 milijardi evra. Proizilazi da se svako domaćinstvo u Srbiji u toku prošle godine u proseku zadužilo za dodatnih 312 evra i to samo za finansiranje osnovnih tekućih potreba. Kada se ovako sagledaju činjenice, postaje jasno da se nivo životnog standarda u Srbiji svodi na to kako „pregurati do kraja meseca”.