Nezapamćeno suva jesen donela je glavobolju ratarima, pošto na znatnom delu zasejanih površina pšenica nije nikla. I tamo gde je ponikla, za sada, ne daje razlog za optimizam u pogledu roda.
Tek posle zakasnelih novembarskih kiša znaće se na kojim se površinama uopšte može računati na bilo kakav rod. Vremenska prognoza je relativno povoljna: očekuje se dosta kiše, bez mraza. No, nevolja je što je većina poljoprivrednika usejala seme pšenice u optimalnom roku – u oktobru, kada je preporučena gustina setve manja. Za novembarsku setvu, u ovom slučaju i nicanje, potrebna je gušća setva koja je izostala, pa pšenica ne može dati željeni prinos. Zemljoradnici koji su nameravali da njive zaoru i sačekaju proleće da bi na njima zasnovali proizvodnju uljarica ili kukuruza, to su već uradili. Oni koji nisu, uzdaju se u kišu – saznajemo u zrenjaninskoj jedinici Poljoprivredne stručne službe.
Na pitanje da li je u ovakvim situacijama kakav-takav izlaz u sejanju jarih sorti pšenice, stručnjaci i proizvođači odgovaraju da je to malo verovatno. Jara pšenica koja se seje od sredine februara do sredine marta daje slabije prinose, a na neki način je i zaboravljena. Kod jarog ječma je drugačije. Iskustvo govori da je on dobra zamena u slučaju da ozimi iz bilo kog razloga podbaci.
