Pre dolaska u Kreativnu školu nisam znala ništa o šivenju, a sada sam sebi sašila suknju. Sašiću jednu i sestri… Pomogla sam starom komšiji i skratila nogavice na njegovim pantalonama, kaže Jelena Miljuš
Zanat je uvek bio zlatan, nikada ga nije bilo lako savladati. Nije lako ni danas jer novo doba traži nove veštine. Tako je i sa šnajderskim zanatom. Nekada cenjen i tražen, sada se prilagođava vremenu. Nekada je bila stvar prestiža kod kojeg ćete krojača šiti odelo ili koja je krojačica u gradu najbolja. Pa kad vas pitaju: „Ju, slatka, što ti je lepa bluza, di si to našla?”, a vi, ne bez ponosa, kažete ko vam je to šio, uz ono neizbežno: – „Znaš, ona prima samo nas, stalne mušterije”… Za ljude koji brzo rade i danas se kaže da su hitri „kao singerica”.
Bilo je to tako sve dok odevna industrija nije uhvatila zamah, a kada je i ona propala, počeše da se otvaraju kineske radnje sa jeftinim stvarima, pa onda seknd hend… Ko još da čeka na šnajderku da ti sašije haljinu, pa još i probe… Ali, izgleda da sve to nije dovoljno, jer ponovo ima šnajderskih salona, što za šivenje, što da se nešto preradi, skrati…
POSLE KURSA, PRVE KREACIJE
Nekada su postojale škole i kursevi za krojače. U našem gradu čuven je bio onaj „Bagatov”, a mnogi su šili i po „burdinim” šnitovima… Sada postoji Kreativna škola za dizajn i konstrukciju odeće na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija (koja je nekada obrazovala tekstilne stručnjake). Nedavno su dodeljeni sertifikati polaznicama četvrte generacije… Autor, organizator i realizator ovog projekta (kursa), njegova duša i srce, je Milada Novaković, diplomirani inženjer, kreativna, uporna, uvek nasmejana. Ona je pokretač osnivanja Kreativnog studija iz kojeg su izašli i mnogi modeli za studentske modne revije. Škola više nema tekstilni odsek, ali – tu je Kreativni studio… U pitanju je praktičan i timski rad, spoj teorije i prakse. Dve grupe, od po pet polaznica, pohađale su osnovni nivo.
– Eto, želela sam da upotpunim svoju kreativnost i naučim da šijem – kaže Mirjana Mladenović, master defektologije.
Ona ima sjajan glas i često je slušamo, a sada ćemo je viđati i u originalnim odevnim kreacijama.
– Kada imam koncert, uvek razmišljam o haljini… Sada ću je kreirati sama, u skladu sa pesmom…
Mesec i po dana Mirjana, Jelena, Ivana, Nataša, Ilijana, Ljilja, Mira, Vesela, Tatjana, Vesna učile su kako se na mašini uvlači konac u iglu, kako da je pokrenu, koji su delovi odevnog predmeta, krojenje, šivenje… I sve to u sjajnoj atmosferi.
DECA KUPILA ŠIVAĆU MAŠINU
– Meni je sve bilo zanimljivo – priča Dragana Đorđev, službenica bez posla.- Imala sam kod kuće neku mašinu, ali deca su mi kupila novu. Sada tek vidim koliko su važni sitni detalji koji čine šivenje… Evo, ovde je i ćerka Svetlana, ona studira engleski jezik, očekuje od mene da joj šijem letnje haljine.
Svetlana se samo smeška – biće tu još dosta posla za mamu. Jer, unikat je unikat, po želji i meri… E, to, po meri, bio je i razlog što je u školu došla i Jelena Miljuš, inženjer zaštite životne sredine.
– Želim da šijem sebi odeću. Odem u prodavnicu, probam, ali uvek iskrsne neki problem: ili su mi kratki rukavi, ili nogavice, ili mi sve to treba u nekoj drugoj boji… Pre dolaska u Kreativnu školu nisam znala ništa o šivenju, a sada sam sebi sašila suknju. Sašiću jednu i sestri… Pomogla sam starom komšiji i skratila nogavice na njegovim pantalonama.
Ilijana Jakšić, ekonomski tehničar, baš je krenula od nule: prvo je naučila koji su delovi šivaće mašine, pa kako se stavlja konac. I malo po malo, pokazuje nam nadstolnjak i salvete, njenih ruku delo. Ljiljana Dukić, majka dvoje dece, voli da štrika, da hekla, da radi dekupaž, da slika. Sada zna i da šije, pa će u njenom domu ponovo da se začuje onaj dobro poznati zvuk stare šivaće mašine, „višnje”, koju je dobila od mame…
U ovoj generaciji, koja na jesen kreće zajedno sa Miladom Novaković, u nove šnajderske pobede, sada nije bilo predstavnika „jačeg pola”. Ali, ništa za to – direktor VTŠ, dr Milorad Rančić, obećao je da će upisati sledeći kurs, naravno, za početnike…MILENA BEČEJAC
KROJAČKI ZANAT
Po Milekeru, u Velikom Bečkereku je bilo pet krojača, a 1900. godine šivenjem se bavilo 240 osoba. Deset godina kasnije, bilo ih je čak 433.
Iz ženskih krojačkih radionica nastali su prvi saloni modistikinja.
MODNE REVIJE
Visoka tehnička škola strukovnih studija organizuje modne revije studenata, mada škola više ne upisuje polaznike na tekstilni smer jer su mladi nezainteresovani.
Ove godine, na izboru za mis leta, Milada Novaković okupiće studente i prirediti modnu reviju. Da ostane još jedan trag o krojačkom zanatu u gradu…
