O PEŠAČKOJ ZONI I GRADSKOM TRGU: MEĐU GOVORNICIMA I BRANISLAV MITROVIĆ

Prepoznatljivo  lice grada na Begeju

Zrenjanin je jedan od retkih gradova kod nas gde se zaista vodilo računa o pešačkoj zoni i rekonstrukciji gradskog jezgra. Ovo kažem i pored svega što se dešavalo, a i mog nezadovoljstva delom izvedenih radova. Veliku važnosti odigrao je odabir materijala i podloga. Materijal koji je upotrebljen u delu zrenjaninske pešačke ulice, odgovorno tvrdim, ostaviće dubok trag i trajaće više desetina godina, za razliku od mnogih u Srbiji, čak i u Beogradu.
Ovo je izjavio arhitekta, akademik profesor Branislav Mitrović na promociji knjige arhitekte Aleksandra Stanojlovića „Pešačke zone u starim gradskim jezgrima” održanoj nedavno u Istorijskom arhivu.
Mitrović je rukovodio poslednjom rekonstrukcijom, kada je Grad dobio današnji izgled.
Raspis konkursa podrazumevao je rešenje saobraćaja šire zone centra i arhitektonsko – urbanističko rešenje pešačke centralne zone. Budući da je veći deo objekata pod zaštitom, autori su se najviše bavili oživljavanjem javnih prostora, otkrivanjem „duha grada” i povratku zaboravljenim vrednostima, vodeći računa da rešenja budu u skladu sa vremenom u kome nastaju.
– Na konkursu koji je organizovan u Zrenjaninu dobio sam prvu nagradu i za mene je to bila velika privilegija i zadovoljstvo. Učestvovao sam u korekciji slike jednog grada i doprineo da se jedno gradsko jezgro dovede u rang evropskih ili svetskih sredina, koje su daleko odmakle kada je reč o uređivanju pešačkih zona i gradskih jezgara – naglasio je profesor Mitrović istakavši dobru saradnju sa tadašnjom Gradskom upravom i koleginicom Mirjanom Oberknežev, kao i tadašnjim gradonačelnikom Goranom Kneževićem.


– Iza svega što je u zoni pešačke ulice, kasnije i na Trgu urađeno, mogu odgovorno da stanem. Odnos drvoreda i zelenila prema izgrađenom delu je prilično korektno uređen, uz dobar materijal. Posebno sam ponosan na drvored lipa i radujem se kad god ih vidim – rekao je Mitrović.
Bojan Kojičić, istoričar umetnosti u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanina govorio je o značajnoj ulozi nekadašnje nevladine organizacije Zrenjaninska inicijativa ,,Naš grad” (ZING), a bila je jedan od pokretača promena u Gradu i raspisivač konkursa koji je trebao da reši dugogodišnji problem uređenja grada. Na čelu organizacije koja je okupljala stručnjake iz raznih oblasti, intelektualce, arhitekte, istoričare umetnosti, inženjere, ekologe bila je diplomirana inženjerka arhitekture Spomenka Urošević.
– Pokretali smo zanimljive teme, skretali pažnju na probleme koji su tištili građane, od kojih mnogi i dan-danas traju. Tada je postojao dijalog između građana, institucija i vlasti. Tog dijaloga danas nema. Imamo potpunu nezainteresovanost svih učesnika – rekao je Kojičić koji je bio član ZING-a.
Dodao je da su organizovali razne tribine i okrugle stolove, debate i javne rasprave gde su stručnjaci iz urbanizma građanima pojašnjavali probleme koje su zajednički pokušavali da reše.
Očuvanje graditeljskog nasleđa bio je glavni cilj i prioritet. Osnova je bila rekonstrukcija centra grada, a prelomni trenutak u donošenju odluke da se gradsko jezgro rekonstruiše bio je okrugli sto 2002. godine podsetio je Kojičić.

  • TRG SLOBODE – ŽILA KUCAVICA
    Gradsko jezgro sa trgom na kojem se nalaze institucije od javnog, društvenog i kulturnog značaja uobičajena su slika i žila kucavica gradskog života. Zrenjanin ima jedan od lepših i funkcionalnijih trgova po kojem je prepoznatljiv. S početka 18. veka, sadašnji Trg slobode služio je kao pijaca. Logično, vremenom je evoluirao. Premda, više puta rekonstruisan, zadržao je staru formu: gradska kuća (Županijska palata), rimokatolička katedrala, zgrada Narodnog muzeja, Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Hotel „Vojvodina”, a od šezdesetih uzdigao se i Vodotoranj.
    – Nekada je centrom prolazila pruga uskog koloseka, a putnike je prevozio popularni Ćira. Linija je ukinuta 1932. godine. Smenom vladara i dinastija menjali su se i njegovi nazivi: Trg Franca Jozefa, kralja Petra, a za vreme Drugog svetskog rata nosio je ime Adolfa Hitlera. Krasili su ga i spomenik mađarskom generalu Kiš Erneu, Kralju Petru Oslobodiocu, Žarku Zrenjaninu. Mnogi sugrađani se sećaju i velike, plave šestougaone fontane, koja je najčešće radila za vreme državnih praznika. Trg je jedno vreme služio i kao parking, da bi tu funkciju devedesetih izgubio – rekao je, između ostalog, o razvoju grada kroz vreme Aleksandar Radlovački, master istoričar iz Udruženja građana i istoričara „Zrenjanin eksplorativa”.

Miroslava Malbaški