Na nekadašnjem „Bošnjakovom salašu”, u ataru pored puta za Mihajlovo, svakog 26. jula obeležava se godišnjica od tragičnih događaja prvog ratnog leta u Zrenjaninu, 1941. godine. Na tom mestu od ruke nemačkih okupatora pogubljeni su naši sugrađani Ruža Šulman, Vladimir Koča Kolarov, Frank Samuel Šandor i Kikinđani Aldan Tiberij i Stojan Arsenov. Vence na spomenik, ove godine, položile su delegacije Grada, Organizacije rezervnih vojnih starešina Zrenjanina, SUBNOR-a i Gradske organizacije vojnih penzionera.
LjUBAV I SMRT
– Na salašu Dušana Bošnjaka okupacione vlasti, u znak odmazde, ubile su petoro antifašista koje su ranije uhapsili. Prethodno je Partizanski odred, 25. jula u ranim jutarnjim časovima, zapalio žito kako bi parola „Ni zrna žita okupatoru” bila ostvarena. Nekoliko dana kasnije, 31. jula na Bagljašu, streljano je još devedeset rodoljuba – podsetila je Tanja Dulović, predsednica Organizacije rezervnih vojnih starešina.
Danas malo toga seća na revolucionarne dane. Ostala je samo urbana legenda o Ruži i Koči, mladim skojevcima čija je ljubav prekinuta rafalima. Ona je imala 24, a on 27 godina, kada su im životi ugašeni. Nekadašnja učenica Trgovačke škole, Ruža Šulman, jevrejska devojka koja je u osvit nacizma svoju mladost posvetila antifašističkoj borbi, deo je istorije Zrenjanina. Na nju sećaju ulica, gradsko naselje, brojna dokumenta, porodične priče i sačuvane muzealije. Na fotografijama u gradskom muzeju, jedno pored drugog su Ruža i Koča, dvoje mladih koji su ostali upamćeni po svojoj delatnosti u SKOJ-u i velikom rodoljublju.
Upravo tamo, pod svodovima muzejske ustanove, posetioci mogu da se upoznaju sa dešavanjima pred početak Drugog svetskog rata, prilikama u gradu, i delatnostima mladih skojevaca. Dokumentovani su životi i borba Ruže Šulman i Vladimira Koče Kolarova, njihovo odrastanje, ljubav, organizovanje partizanskih jedinica u Zrenjaninu, pa i stradanje. To je, zapravo, priča o veri u ideale, borbi za slobodu i otadžbinu, ali i o tome kako se smehom bori protiv fašizma, a ljubavlju pobeđuje strah.
– Ruža Šulman je rođena u Velikom Bečkereku 6. oktobra 1917. godine. Stasavajući u mešovitom braku Jevrejina i Nemice, nikada nije mogla da shvati nacionalne i rasne razlike. Naprotiv, žestoko se borila protiv njih. I otac i stric su pripadali revolucionarnom pokretu u Zrenjaninu. Ta je činjenica vrlo značajna za njen život, jer se već kao dete upoznala sa teškim životom radničke klase, ali i sa tim da za bolje uslove treba voditi beskompromisnu klasnu borbu – naveo je istoričar Miodrag Cvetić u svom eseju.
SUĐENjE SA ŽARKOM ZRENjANINOM
Kada je zbog rasturanja prvomajskog letka 1940. godine došlo do velikog hapšenja komunista u našem gradu, privedena je i Ruža Šulman. Ona je bila jedina žena. Suđeno joj je u velikom procesu sa komunistima, na čelu sa Žarkom Zrenjaninom.
– Za vreme istrage policija se veoma surovo okomila na nju misleći da će je kao ženu lako slomiti. Tukli su je i mučili zajedno sa njenim drugom Kočom. Međutim, Ruža je imala čeličnu volju, nesalomiv duh i nepokolebljiv moral. Proces je završen velikom pobedom komunista. Većina je oslobođena usled nedostataka dokaza. Građani su sa interesovanjem pratili ovo suđenje, a po izlasku iz zatvora Ruži su uručili buket crvenih ruža – ističe Cvetić.
O njenoj hrabrosti svedoči i pismo iz zatvora Ruže Šulman, upućeno majci. Iako zatvorena i mučena, ona je zadržala pribranost.
– Ako ti je teško a ti nemoj više pisati, samo nemoj biti tako tužna i malodušna. Budi vedra i hrabra kao što sam ja. Izgleda da je teže imati nekoga u zatvoru, nego sedeti u njemu. Kod mene je dupli slučaj. Ovde su tri žene seljanke, koje imaju decu i muževe. Sada je vreme najvećeg rada na polju, pa ne možeš zamisliti kako im je teško. Sve su plakale kada su prvi put ušle u sobu, ali najdalje za jedan sat ja sam već uspela da ih nasmejem i ohrabrim i sada se već po ceo dan kidamo od smeha – stoji u pismu.
Po izlasku iz zatvora, Ruža je nastavila sa revolucionarnom aktivnošću. Pošto je pre rata završila tečaj za dobrovoljne bolničarke, izabrana je za rukovodioca Narodne pomoći pri OK KPJ za severni Banat. Rukovodila je prikupljanjem sanitetskog materijala i lekova. U tom radu je povezana sa Sonjom Marinković, rukovodiocem Narodne pomoći pri PK KPJ za Vojvodinu, dr Mišom Predićem, Olgom Ubavić…
Uhapšena je odmah po ulasku okupatorske vojske u grad. Ostalo je zabeleženo da su u ranim jutarnjim časovima, 23. jula 1941. godine, uhapšeni Koča, Ruža i još neki drugovi. Mučeni su i prebijani, nakon čega su 26. jula 1941. godine na zgarištu spaljenog žita na Bošnjakovom salašu streljani.
– Dok su ih vodili ka gubilištu Koča i Ruža su klicali slobodi. Pre samog streljanja šef agenata Vilhelm joj je ponudio da sarađuje sa fašistima i tako ostane u životu. „Nikada. Umirem za slobodu” odgovorila je Ruža i razotkrila grudi. Krvavi Vili je pucao. Tako je Ruža otišla u smrt zajedno sa svojim dragim voljenim. Iako su ona i Koča bili vereni, nisu stigli da sklope brak, zasnuju porodicu. Svoju ličnu sreću stavili su u drugi plan. U prvom su bili revolucija, sloboda. Njihovi životi i ljubav sagoreli su u ognju revolucije – zapisao je Miodrag Cvetić. M. Pudar
SPOMEN-BISTA, NAZIVI ULICA…
Imenom Ruže Šulman nazvano je jedno od prvih novih stambenih naselja u posleratnom Zrenjaninu. U njegovom središtu podignuta joj je spomen-bista, rad vajarke Ljubice Tapavički. Ulica Koče Kolarova predstavlja jednu od najvažnijih saobraćajnica na teritoriji MZ „Dositej Obradović” i gradskog jezgra. Zrenjaninska gimnazija takođe je jedno vreme nosila naziv „Koča Kolarov”, kao i čuveni omladinski hor, koji je postizao zapažene rezultate i u evropskim okvirima. Spomen-bista mu je postavljena 1963. godine u dvorištu Gimnazije. Autor je takođe Ljubica Tapavički.
