Odluku da se novac planiran za proslavu Nove godine u Zrenjaninu preusmeri u fond za lečenje bolesne dece, kao i za nabavku novogodišnjih paketića za socijalno ugrožene mališane, saopštio je gradonačelnik Simo Salapura na svom Fejsbuk profilu 4. decembra. Prethodno je to od njega zatražilo nešto više od 1.000 sugrađana putem peticije udruženja „Stop kafileriji”. Ovakve inicijative pokreću se svake godine, a u nekim gradovima su i zaživele.
– Deo sredstava iz gradskog budžeta koja su bila namenjena za proslavu Nove godine i novogodišnje ukrašavanje grada preusmerićemo na adrese onih kojima je novac najpotrebniji, a to su naša deca koja vode najvažnije bitke u životu. Grad će i ove godine obezbediti novogodišnje paketiće za decu iz socijalno ugroženih porodica – saopštio je gradonačelnik Salapura, dodavši da će zbog poznatih okolnosti ove godine izostati novogodišnja okupljanja u gradu.
On je potom za Radio-televiziju Srbije pojasnio da će 500 paketića biti dodeljeno deci koja se nalaze na evidenciji Centra za socijalni rad i centra „Most”, zatim učenicima Osnovne i srednje škole „9. maj”, kao i deci korisnika Narodne kuhinje.
Peticija Udruženja građana „Stop kafileriji” pokrenuta je u sklopu inicijative „Da slavimo živote dece” organizacije „Kreni-promeni”, koju je u Srbiji podržalo gotovo 100.000 građana.
KOLIKO ZA NOVE GODINE?
Tako bi za pomenute humanitarne svrhe moglo da bude isplaćeno nekoliko miliona dinara, koliko su bili prosečni novogodišnji troškovi Grada proteklih godina.
Prema podacima sa portala javnih nabavki, Zrenjanin je za obeležavanje nove 2020. godine, kao i Srpske nove godine, izdvojio oko osam i po miliona dinara. Od toga je najviše koštala tehnička organizacija koncerta Zrenjaninske filharmonije 11. januara, koja je u iznosu od 6.000.000 dinara (sa PDV-om) plaćena firmi „Mjuzik kompani top ton”.
Koncert Sanje Ilić i Balkanike 13. januara koštao je 1.440.000 dinara (toliko je za usluge muzičke produkcije dobila firma „Aron mjuzik” iz Sopota).
Za dvonedeljnu manifestaciju „Grad otvorenog srca” bilo je izdvojeno milion dinara, a program je obuhvatio i koncerte 31. decembra, kada su nastupili zrenjaninski bendovi („Mister Faz”, „Overdrajv” i „Elektrik junivers Džimi Hendriks tribjut bend”).
Doček nove 2019. proslavljen je kroz dnevni i noćni program „Grad otvorenog srca” koji je koštao 1.120.000 dinara (ugovor sklopljen sa novosadskom firmom „Studio Rosić”), a uveče su nastupili lokalni bendovi i Đorđe David. Za proslavu dočeka po julijanskom kalendaru izdvojeno je 2.070.000 dinara (plaćeno Agenciji za organizovanje muzičkih događaja „ZK Proarte” iz Čelareva), a nastupili su Dragica Radosavljević Cakana i bendovi „Van Gog” i „Šare”.
Godinu dana pre toga, Zrenjanin je novogodišnje proslave platio oko dva i po miliona dinara. Nastup Atomskog skloništa 31. decembra 2017. koštao je 792.000 dinara sa PDV-om (za „Mjuzik kompani top ton”), a u januaru 2018. zaključen je ugovor od 1.830.000 dinara sa firmom „Bekstejdž 021” za muzičke usluge. Za Srpsku novu godinu nastupali su Ivana Peters i trubači.
OSTAJE GORAK UKUS U USTIMA
Inicijative da se novac za proslavu dočeka preusmeri u humanitarne svrhe pokreću se godinama širom zemlje sa obrazloženjem da su javne zabave nepotrebne kada ima prečih stvari za ulaganje. Međutim logikom da su manifestacije neprimerene u trenutku kada je mnogima potrebna pomoć, sve bi se moglo ukinuti, pa tako i (veoma posećeni) koncerti Zrenjaninske filharmonije, za koju je otišlo i najviše novca iz prošlogodišnje novogodišnje sume.
Lane su se koncerata i vatrometa odrekli u Vranju, Vršcu, Novom Pazaru, Šapcu. Reč je o tome da su građani shvatili da se na državu ne mogu osloniti, smatra profesorka sociologije u Zrenjaninskoj gimnaziji Senka Jankov. Objašnjava da je do gubitka poverenja doveo dugogodišnji pad životnog standarda, nezaposlenost, kao i korupcija na svakom nivou vlasti.
HUMANO LICE NARODA
– Veći broj građana zato oseća da mora samostalno da pronađe snage da reši bar one probleme oko kojih nema podela, a to je svakako lečenje najmlađih. Vidimo da ovakve kampanje zaista pokazuju humano lice naroda, koji ni iz čega skuplja milione za lečenje mališana – navodi Senka Jankov.
Kako primećuje, iako pomenuta zrenjaninska peticija deluje kao ogromna pobeda građana, ipak ostaje gorak ukus u ustima.
– Ako lokalne samouprave imaju spremljene budžete za slavlja, zašto ih nemaju i za pomoć deci oboleloj od retkih bolesti? Da li je zapravo odluka gradonačelnika pokušaj uveravanja građana da se njihov glas ipak negde čuje – pita naša sagovornica.
Prema njenim rečima, u državi koja grca u problemima, na prvu loptu deluje logično, zarad lečenja dece, rešiti se manifestacija i onoga što konzumira sve manje građana, poput izložbi i koncerata.
– Međutim, suština je u tome da ozbiljne države razvijaju mehanizme da teret lečenja ne snose jedino roditelji, prijatelji i zaintersovani pojedinci – ističe Senka Jankov. Dodaje da bi volela da država prva učini sve da omogući pomoć najosetljivijima.
Za rasvetu pet miliona
Pored veselja na trgu, Grad je plaćao i praznične dekoracije. Tako je novogodišnja rasveta prošle godine koštala nešto više od pet miliona dinara, a godinu dana pre toga blizu četiri i po miliona dinara, kada su nabavljene jelke, zvezdano nebo i figura Deda Mraza. Skromnije je bilo 2017, kada je milion i 200.000 dinara dato za ovu svrhu.
