ODRŽANE KONSULTACIJE O RAZVOJU GRADA SA SUGRAĐANIMA I PRIVREDNICIMA

Akcenat stavljen na oporavak seoskih sredina

U toku je izrada Plana razvoja Grada Zrenjanina za period 2022-2030. godine, koji će se nakon letnje pauze naći pred odbornicima. Njoj su prethodili javno – privatni dijalozi, koji su tokom prošle nedelje vodili predstavnici Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), kojoj je poverena izrada ovog Dokumenta.
Kako bi se odredili prioriteti i mere za sprovođenje Plana, razgovaralo se o pet oblasti koje će biti obuhvaćene, a to su: ekonomija, investicije i privredni razvoj; zelena agenda; društveni razvoj; razvoj infrastrukture i segment upravljanja u javnom sektoru.
U diskusiji koja je za cilj imala da ukaže na izazove u oblasti privrede, investicija i ruralnog razvoja, učestvovali su predstavnici lokalne samouprave, Privredne komore, Unije poslodavaca, Zrenjaninskog poslovnog kruga i Lokalne akcione grupe. Razgovor je vodio dr Dejan Molnar, direktor FREN-a i profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

ISKORISTITI POTENCIJALE PODRUČJA
Predlog učesnika je da se akcenat stavi na pokretanje ruralne ekonomije, razvijanje delatnosti u vangradskim naseljima i povećanje konkurentnosti agrarnog sektora.
Pre svega, istaknuto je da je potrebno iskoreniti razmišljanje da razvoj poljoprivrede nužno vodi i progresu sela, jer ono nije tačno. Trebalo bi ohrabriti sitne proizvođače i uporedo sa tim stvarati prilike za napredovanje nepoljoprivrednih ruralnih poslovnih aktivnosti, složili su se učesnici.
Jedan od predloga je da se na terenu, kroz razgovor sa meštanima, sagledaju njihovi afiniteti i potencijali za razvoj konkretnog mesta. Nakon toga da se uradi stručna evaluacija poslovnih ideja u nameri da se proceni šta može uspešno da se realizuje (turizam, prerađivanje, uzgoj autohtonih vrsti i slično).
– Grad treba radi istraživanja da mapira i mobilizuje resurse, edukuje ljude i na primerima im pokaže šta mogu da rade – objašnjava Molnar.
Takođe, izložena je i ideja o prepoznavanju mikroregiona u Gradu Zrenjaninu, odnosno više sela u kojima je razvijena određena oblast proizvodnje (npr. povrtarstvo ili vinogradarstvo). Sledeći korak nadležnih bio bi da ih podrže i kroz saradnju doprinesu povećanju kapaciteta i postizanju boljih rezultata. Udruživanje proizvođača iz različitih mesta, kooperacija i kontinuirana primena (ne)finansijskih mera za podršku proizvođačima put su do korišćenja potencijala područja, zaključili su prisutni.
Kako je na sastanku istaknuto, za mapiranje sela nisu potrebna velika sredstva i duboka analiza, već bi proces mogao da se završi tokom nekoliko sastanaka na terenu.
Molnar je ovu ideju ocenio kao dobru i istakao da je uz mapiranje potrebna i edukacija ljudi, jer je ključno da oni veruju u potencijale kojima raspolažu.
– Čim se ukrupni proizvodnja, pregovaračka moć je veća. Prvi korak moramo da uradimo sami, a kasnije bi Grad Zrenjanin, sa onim što ima da predstavi, mogao da konkuriše za sredstva za finansiranje projekata kod domaćih i međunarodnih fondova – smatra Molnar.

VEĆA PODRŠKA ZA PREDUZETNIKE
Da bi se dalje stimulisao razvoj ruralnih sredina, pažnja treba da se posveti i infrastrukturi, koja trenutno ne prati trendove savremenog doba, to dovodi do odliva stanovništva, zaključeno je na skupu. Osim toga, diskutovalo se i o problemu nadležnosti mesnih zajednica.
– Ranije je savet mesne zajednice mogao nešto samostalno da uradi u svom mestu. Ukidanjem budžeta i ingerencija ovo telo izgubilo je svoju suštinsku funkciju. Oni sada nemaju mehanizam da bilo šta urade za svoje selo, a sa lokalnom samoupravom imaju lošu komunikaciju – objašnjeno je na sastanku radne grupe.
Da bi doprinela razvoju biznisa, lokalna samouprava mora da pokaže inicijativu u komunikaciji sa privrednicima, istakli su njeni predstavnici. U većoj meri treba podržati domaće preduzetnike. Velika zamerka im je, kažu, to što ne postoji osoba kojoj mogu da se obrate kada imaju problem. Osim toga, iako je budžetom Grada odvojen fond za privredu, nema konkursa koji bi omogućili pristup tim sredstvima, ukazuju učesnici. Iz tog razloga, mogu da računaju samo na finansijsku pomoć države.
Kada je u pitanju privlačenje investitora, prisutni su se složili da postojeće industrijske zone imaju dovoljno kapaciteta, ali da postoji problem prilikom privlačenja kupaca u sela. I pored nižih cena zemljišta, prepreka koja se mora premostiti je odgovarajuća infrastruktura (gasna i kanalizaciona mreža, stabilno vodosnabdevanje), zaključeno je u razgovoru sa stručnjacima FREN-a.

J. Šormaz

• POSAO POVEREN STRUČNJACIMA
  Javno-privatne dijaloge vodili su profesori sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: prof. dr Đorđe Mitrović (zelena agenda); Aleksandar Radivojević (društveni razvoj); dr Zorica Aničić (razvoj infrastrukture) i dr Svetozar Tanasković (javna uprava po meri građana).