To se desilo ovog vikenda, u gluvo doba noći, iz kreveta me je skoro izbacio jak udar, prasnulo je strašno. Gospode Bože, šta to bi!? Čula sam još škripu automobilskih guma i zvuk motora kako se udaljava punom brzinom.
Ispostavilo se da je auto udario u zid naše kuće. Bio je parkiran na zelenoj površini, pod mojim prozorima, a onda ga je drugi automobil, od preko puta, lupio tako snažno da ga je odbacio sve do naše kuće. Pa pobegao sa lica mesta. Bilo je i očevidaca (sa druge strane ulice je kafić), došla je i policija, napravila uviđaj. Kažu da je vinovnik nesreće, parkiran pred kafićem, krenuo unazad punom brzinom, naleteo na ovog parkiranog s druge strane, i odjurio ne zaustavljajući se… Ujutro su, na našem trotoaru, delovi otkinute automobilske plastike i tragovi guma puni vlažne zemlje i suvog lišća koji su se pružali sve do zida, svedočili o noćnom događaju. I da su tu svi bili u debelom prekršaju – i taj što je udario i ovaj što je bio parkiran na travnjaku, što je zabranjeno! Nasilno i protivzakonito ponašanje sa obe strane! A posledice su mogle biti za rubriku „Verovali ili ne – ženu pokosio auto u njenoj spavaćoj sobi!”
Mada, nije to šaljiva stvar, uopšte ne. Ako se zakoni i propisi ne poštuju, ako nisu jednaki za sve, onda to, u jednom momentu, može postati opasno, iščašenja su neminovna. Gde je bila komunalna policija? Jer – na tom mestu se redovno automobili parkiraju na travnjacima. Tu je i ćošak na kojem je bilo sijaset udesa – eno ga, elektro-stub je i danas ulubljen otkako se jedan zaleteo u njega, kao ovo sad, u ovom noćnom karambolu…
Nekoliko dana kasnije, jutros, 100 metara dalje, na raskrsnici, na trotoaru opet vidim blatnjave tragove guma. Neko je, očigledno, noćas automobilom promašio skretanje i presekao preko trotoara. Nadam se samo da niko od pešaka nije stradao, kao što se, onomad, u Beogradu dogodilo onoj mladoj novinarki da su joj otkinuli ruku dok je stajala na pločniku. U momentu su joj srušili život, promenili sve njene planove zauvek…
