Krajem prošle godine Mladen Vujin je ponovo izabran za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu. Odluku je donela Narodna skupština na sednici održanoj 23. decembra. Podsećamo da je u Državnom veću tužilaca imao najveću podršku, a kolege su jedino njega preporučile za čelnika. Ovo će biti njegov drugi mandat i trajaće šest godina, do 2028. Tim povodom sa njim razgovaramo o izazovima tokom prethodnog mandata, planovima za naredni period, radu Tužilaštva tokom pandemije, kadrovima… Da li odluka Državnog veća tužilaca predstavlja krunu Vaše karijere?
– Ukazana mi je velika čast da i u novom mandatu obavljam funkciju javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu. Najpre je Državno veće tužilaca formiralo svoju komisiju, kojoj sam morao da prezentujem plan i program organizacije rada tužilaštva u narednom periodu. Od kolega koji su činili tu komisiju dobio sam najviše ocene. Veoma mi je drago što sam imao apsolutnu podršku struke. Sve to zaista imponuje, ali i obavezuje na najviši nivo odgovornosti. Koji su bili osnovni elementi Vašeg plana rada u novom mandatu?
– Plan se bazirao na osnovnim principima, kao što su načelo ažurnosti, stručnosti, profesionalne posvećenosti i saradnje. Sa takvim principima rada i rezultati u Tužilaštvu moraju biti na najvišem nivou. Akcenat u narednom periodu biće na suzbijanju svih vidova nasilničkog ponašanja, na nastavku sprovođenja državne strategije u vezi sa sprečavanjem nasilja u porodici, a koja se ogleda u nultoj toleranciji na ovu vrstu nasilja.
Trudićemo se da nastavimo uspešnu saradnju sa svim nadležnim državnim organima u pogledu otkrivanja učinilaca poreskih krivičnih dela, s posebnim osvrtom na borbu protiv utaje poreza.
Šta je obeležilo Vaš prethodni mandat i šta očekujete ubuduće?
– Period od januara 2016. do decembra 2021. obeležila je jako dobra saradnja sa Policijskom upravom u Zrenjaninu, sa kojom sprovodimo odgovorajuće predistražne postupke, sarađujemo u cilju otkrivanja učinilaca krivičnih dela, prikupljanja kvalitetnog dokaznog materijala. Pohvalio bih i saradnju sa nadležnom poreskom policijom. Takođe bih istakao i dobar odnos sa Centrom za socijalni rad, Opštom bolnicom „Đorđe Joanović”, naročito sa Odeljenjem psihijatrije sa kojim sarađujemo na dnevnom nivou. Smatram da su to neki od glavnih razloga zašto ovo Tužilaštvo beleži dobre rezultate.
Moj prethodni mandat su obeležila dva događaja. Prvi je moj boravak kao član delegacije Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama. Imao sam privilegiju da na državnom univerzitetu u Luizijani održim predavanje na temu krivičnog zakonodavstva naše države. Drugi je jednomesečni boravak u Budimpešti. Tu smo imali zajedničku saradnju i obuku sa predstavnicima mađarskog tužilaštva i mađarske policije.
I ubuduće ćemo se oslanjati na nadležne državne organe i ustanove. Očekujem još kvalitetniji način rada i još bolje rezulatate. Nama je bitno da svi naši sugrađani znaju da je prioritet Tužilaštva da se očuva bezbednost, sankcionišu svi vidovi nasilničkog ponašanja i da Zrenjanin bude bezbedan grad. U kojoj meri korona otežava rad Tužilaštva?
– Preduzeli smo sve mere i mislim da smo mahom uspeli u tome da Tužilaštvo nesmetano radi. Naš posao je takav da ne trpi bilo kakvo odlaganje ili prekid rada. Za pohvalu je to što se gotovo čitav kolektiv vakcinisao, što se pozitivno odrazilo na naš režim funkcionisanja. Korona jeste uticala na dinamiku posla, ali rad nikad nije prekinut, što mi je bio prioritet. Da li imate dovoljno kadrova?
– Kao javni tužilac imam šest svojih zamenika. Imamo tri viša tužilačka saradnika. Osim njih, rade još sedam službenika i četiri nameštenika. U ovom momentu je taj broj ljudi dovoljan da radimo nesmetano.
U kojoj meri i za koja krivična dela se primenjivao institut oportuniteta, tj. odlaganja krivičnog gonjenja uplatom novca u humanitarne svrhe?
– Institut se pokazao kao praktičan i dobar zato što omogućava učiniocima lakših krivičnih dela da okončaju u tužilaštvu krivični postupak tako što bi prihvatili da ispune neku od obaveza koje su zakonom predviđene. Najčešće je to uplata određenog novčanog iznosa u humanitarne svrhe. Na taj način tužilaštvo omogućava priliv u državni budžet na godišnjem nivou između pet do 10 miliona dinara. Sakupivši sve iznose na nivou cele Srbije, Ministarstvo pravde sprovodi konkurs i raspoređuje novac nadležnim ustanovama gde je najpotrebnije. U praksi su to najčešće krivična dela ugrožavanje javnog saobraćaja, koja su učinjena iz nehata. Postupak se završava vrlo brzo, bez dodatnih troškova. Prošle godine smo imali 160 predmeta, koja su završena primenom instituta oportuniteta.
Da li ste Vi i vaši zamenici zaključivali sporazume o priznavanju krivice? Koliko je teško postići takve sporazume?
– To je relativno novi institut u Zakoniku o krivičnom postupku. Prošle godine smo imali pet predmeta u kojima smo zaključili ovaj sporazum. Na našem području ovaj institut nije dovoljno zaživeo jer okrivljeni i njihovi branioci smatraju da će bolje proći pred sudom nego pred tužilaštvom, budući da tužilaštvo traži strože krivične sankcije u odnosu na one koje sud izriče. Zato ih je teško postići.
Naše Osnovno tužilaštvo veliki broj predmeta rešava već na prvom saslušanju, stavljajući nakon toga zahtev za održavanje ročišta za izricanje krivične sankcije. Kada imamo okrivljenog koji prihvata odgovornost za delo koje mu se stavlja na teret, nakon saslušanja predlažemo sudu da se zakaže ročište i izrekne adekvatna krivična sankcija. Prošle godine smo 253 predmeta rešili na taj način, što je u velikoj meri ubrzalo postupanje Tužilaštva. Kako će se ustavne promene odraziti na rad Osnovnog javnog tužilaštva?
– Ustavni amandmani su rezultat širokog koncenzusa struke, što je najvažnije. Samim tim što su izglasani, stvoreni su uslovi za podizanje kvaliteta pravosuđa na viši nivo. Sadašnji javni tužioci postaće glavni tužioci, a njihovi zamenici biće javni tužioci. Republički tužilac sada postaje vrhovni i umesto postojećeg tela Državnog veća tužilaca imaćemo Visoki savet tužilaštva, koji će birati sve glavne i javne tužioce. To je za pohvalu. Promene će se, prevashodno, ticati budućih izbora kolega. Pokazali ste razumevanje za interesovanje javnosti za rad Tužilaštva. Neretko odgovarate na pitanja novinara u rekordnom roku.
– Tu imam jasan stav. Novinarska profesija se mora poštovati. To pokazuju i izmene krivičnog zakonodavstva, da se osobama koje obavljaju poslove javnog informisanja da poseban vid zaštite, što podržavam. Novinarima se moraju davati odgovori na sva pitanja u meri u kojoj se ne ugrožava sprovođenje istrage. Moramo im biti na usluzi i dostupni 24 časa. Ko god odluči da postane javni funkcioner, mora biti svestan da će biti daleko više u zoni interesovanja medija. To se podrazumeva.
