Dijagnoza se zna, šta je terapija i ko će da leči?
Dok su dvojica automehaničara sat vremena kružila oko njenog auta, pažljivo ga ispitujući tokom tehničkog pregleda krajem leta prošle godine, lekarki opšte prakse Klari Harmati javila se misao koja ju je zaprepastila: pregled vozila traje sat vremena, a pacijenta u Domu zdravlja, gde je radila, pet minuta.
– Ne znam da je iko od mojih pacijenata poginuo u saobraćajnoj nesreći, ali znam puno njih koji su umrli od infarkta zbog toga što nisu stigli na vreme kod lekara – priča dr Harmati. I danas je pod utiskom ove spoznaje. Ona ju je i podstakla da u januaru da otkaz posle 13 godina provedenih u zrenjaninskom Domu zdravlja i zaposli se u privatnoj ordinaciji „Vaš lekar”.
MASOVNI ODLASCI
Objašnjava da više nije želela da radi u napetom sistemu gde je bivalo sve teže lečiti pacijente.
– Uhvatila sam sebe par meseci pred otkaz da više ne mogu da se odmorim. Kod kuće sam se osećala hronično iscrpljeno, pod stresom i dekoncentrisano. Počela sam da se „istresam” na ukućane. Poslednjih godina na poslu su sve češći bili incidenti sa nezadovoljnim i agresivnim pacijentima, zbog čega smo pozivali policiju – kaže dr Harmati.
Ona je jedna od tridesetak lekara koji su od januara prošle godine do početka ove dali otkaze u Domu zdravlja, upozorava dr spec. Dragan Krstić, predsednik Okružne organizacije Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS).
U ovoj ustanovi je, prema podacima zrenjaninskog Zavoda za javno zdravlje od decembra 2019, radilo 107 doktora medicine i 24 doktora stomatologije.
U Domu zdravlja (DZ) navode da se informacije o odlivu i prilivu kadrova ne čuvaju jer se to odvija na mesečnom nivou. Rukovodilac ove ustanove dr Zdravko Ždrale navodi da će u narednom periodu izaći sa svim podacima. Potvrđuje da se suočavaju sa ozbiljnim manjkom medicinskog kadra.
– Odlivi ka većim centrima (pre svega Beogradu i Novom Sadu), obolevanje lekara od kovida i drugih bolesti, smrtni slučajevi, odlasci u penziju – sve to doprinosi deficitu lekarskog kadra – objašnjava Ždrale.
Smatra da su uzrok toga sistemski propusti u kadrovskom planiranju u zdravstvu pre 15 godina. Tada su, kako kaže, bili obustavljeni zapošljavanje i dodela specijalizacija. Starije generacije su došle pred penziju, a mlađe nisu pristigle.
Drugi problem, prema rečima dr Ždrala, jeste u tome što je zrenjaninski DZ jedan od najvećih u Srbiji po teritoriji koju pokriva, pri čemu je velika razuđenost mreže ambulanti. Ona je pravljena u neko drugo vreme, a danas njeno funkcionisanje iziskuje ogromne troškove. Naš sagovornik navodi da nije realno da svako selo ima ambulantu, ali da im nije prihvatljivo ni da se one zatvore.
– Sada funkcionišemo uz ekstremne napore preostalih zaposlenih. Premoštavamo, šaljemo jednog doktora u dva sela po četiri sata da bismo izašli u srusret građanima, da imaju kakvu-takvu medicinsku uslugu. Možete misliti kako je tom doktoru, a teško je i pacijentima. Ovaj problem je za ozbiljne analize na mnogo većem nivou – poručuje dr Ždrale.
ŠETANJE PO AMBULANTAMA I DRUGI PROBLEMI
Klara Harmati objašnjava šta „premoštavanje” podrazumeva.
– Kada neko od kolega ode na bolovanje ili da otkaz – što je postalo sve češće – preostali lekari ih zamenjuju. Tada je nemoguće zakazati svoje redovne pacijente zato što se dešavalo da nas u petak pred kraj radnog vremena obaveste da u ponedeljak ujutru radimo u nekom selu. Tamo se menjaju lekari na dnevnom nivou sve dok se ne vrati doktor sa bolovanja ili se ne zaposli novi – objašnjava dr Harmati. Pri tome, medicinari moraju sami da obezbede sebi prevoz.
Nadomeštanje manjka kadra stvara preostalim zaposlenima dodatne obaveze, poput rada sa decom za lekare opšte prakse, kao i znatno veći broj pacijenata. Na to se nadovezuju i generalni problemi koji nisu kadrovske prirode, navodi dr Harmati.
– Republički fond za zdravstveno osiguranje ocenjuje rad izabranih lekara na preventivi. Postoji tabela sa kriterijumima koji se vrednuju, na primer, koliko pacijenata pošaljemo na skrininge karcinoma, ranog otkrivanja rizika od kardio-vaskularnih bolesti i slično. To se može raditi u normalnim uslovima, ali ne kada dnevno imate preko 30 pacijenata koji zahtevaju lečenje. Takođe, u poslednje dve godine nije bilo moguće pozivati pacijente zbog epidemijskih mera za ograničen broj ljudi u čekaonici. Pomenuta ocena nam utiče na platu – objašnjava dr Harmati.
Ona smatra da je reformama koje su pre desetak godina uvele sistem izabranog lekara sva odgovornost prebačena na opštu praksu. Ni uvođenje računara i digitalizacije nije olakšalo posao, štaviše.
– Kao da nismo imali toliko administracije dok su se recepti i uputi pisali ručno. Sada su pacijenti besni na nas jer samo gledamo u kompjuter. Njih ne interesuje da li je zastareli računar zakočio, došli su zbog svog zdravstvenog problema – navodi Klara Harmati.
Povrh svega, kako kaže, trebalo je naći vremena za obavezne edukacije, praćenje novih informacija u vezi sa medicinskim sredstvima i protokolima lečenjima – oni za kovid menjali su se na dnevnom nivou.
– Sve to radimo van radnog vremena jer se bavimo pacijentima od ulaska ambulantu pa sve dok je ne zaključamo. U sedam ujuturu stigne 10-20 strana protokola koji se primenjuje od danas, a već troje pacijenata čeka – objašnjava naša sagovornica.
ŠTA SE NUDI LEKARIMA
Dom zdravlja trenutno potražuje četiri izabrana lekara, jednog zubnog tehničara i spremačicu. Oglas za posao otvoren je gotovo šest meseci u kontinuitetu, ali je odziv, za razliku od prethodnih godina, izuzetno loš, objašnjava v.d. direktora. Navodi da se obično javi jedan-dvoje kandidata koji konkurišu u više gradova pa na kraju odu tamo gde im se ponudi specijalizacija, te da Zrenjanin nije atraktivan.
Da li je razlog tome činjenica da lekarima nude ugovor na određeno?
– Po zakonu ne možemo raspisati konkurs za stalno, ali se odmah po prijemu novih lekara obraćamo Ministarstvu zdravlja da nam dozvoli u kadrovskom planu prebacivanje u status stalno zaposlenih – objašnjava dr Ždrale.
Na evidenciji zrenjaninske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno se nalaze dva doktora medicine, 10 medicinskih tehničara i 20 sestara.
Zašto niko od 1.567 lekara u Srbiji sa biroa neće da dođe u Zrenjanin, pita dr Dragan Krstić. On smatra da ne bismo smeli da čekamo da se problemom deficita medicinskog kadra pozabavi neko na višem nivou. Sa time treba upoznati građane, ali pre svega Grad i Pokrajinu, koja je od 2019. nadležna za domove zdravlja.
– Ranije su u zrenjaninski DZ dolazili lekari sa juga Srbije, a sada neće ni oni. Šta im nudimo? Zašto ne, recimo, smeštaj? Ni Grad ni Pokrajina ne mare zbog toga što je primarna zdravstvena zaštita pod neviđenim pritiskom. Rukovodstvo DZ nagoveštava da je svejedno jer se ionako ide polako ka privatizaciji zdravstva. Sve i da je tako, možemo li rešiti problem koji sada postoji, a to je manjak lekara – ukazao je na kraju dr Dragan Krstić.
Milana Maričić Foto: Arhiva lista „Zrenjanin”
PRIVATIZACIJA
Lane je javnosti bio predočen Plan optimizacije mreže zdravstvenih ustanova koji su za potrebe Ministarstva zdravlja izradile konsultantske kuće iz Hrvatske, Belgije i udruženje NALED.
Iako su nadležni tvrdili da će se time poboljšati kvalitet i pristupačnost zdravstvene zaštite i efikasnost budžeta, mnogi su upozoravali da je namera privatizacija zdravstva, među njima i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić. On je nedavno za portal „Mašina” naveo da će, kada više ne bude „nelojalne konkurencije” državnih medicinskih ustanova prema privatnim, sve cene otići nebu pod oblake. Smatra da se trenutna situacija može poboljšati bez većeg izdvajanja za zdravstveno osiguranje, već uz bolju dostupnost svih podataka i popravljanje upravljačkog kadra.
ANKETA – Da li u našem gradu nedostaju zdravstveni radnici?
Sugrađani sa kojima smo razgovarali svesni su toga da je poslednjih nekoliko godina broj lekara i medinskih tehničara u konstantnom opadanju iz različitih razloga. Sa manje ili više uspeha uspevaju da zakažu pregled kod svojih izabranih lekara. Sagovornici, mahom oni stariji, slažu se da je usled trenutne zdravstvene situacije, medicinski kadar potreban više nego ranije. Pripadnici mlađe populacije uglavnom kažu da nemaju potrebu za odlaskom kod lekara i da zbog toga ne primećuju da li fale zdravstvenih radnici.
Devedesetdvogodišnja baka Smilja navodi da uspeva da zakaže kod svog lekara kada je potrebno, ali da se leči i u privatnim ordinacijama. Milorad Brkić, penzioner
Da li nedostaju zdratvstveni radnici – pitajte ministra. On to najbolje zna. Kao građanin, u ovoj situaciji kakva je sada, mislim da nedostaju. Malo se stanje stabilizovalo, ali bi možda trebalo da bude bolje. Malo teže uspevam da dođem do svog izabranog lekara. Jugoslav Subotin, radnik MUP-a
– Nedostaje lekara, primetio sam da rade mladi medicinari. U ambulanti uspevam da dođem do svog izabranog lekara, ali generalno smatram da nedostaju. Pogotovo fale oni iskusniji. Vidi se da je ovaj kadar u deficitu. Jelica Nićetin, penzionerka
– Primetila sam da nam u ambulantama fali zdravstvenih radnika. Ipak, ja uspevam da dođem do svog izabranog lekara.
