Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Ekonomske posledice pandemije korona virusa se reflektuju i na tržište rada. U odnosu na prethodnu godinu u brojnim delatnostima posla je manje, pa je smanjena i tražnja za radom. Među najpogođenijim industrijama (bila) je proizvodnja automobila i delova (komponenti) za putnička vozila.
Od 2007. godine u Zrenjaninu se nalazi sedište nemačkog preduzeća „Drekslmajer” čija je osnovna delatnost proizvodnja električne i elektronske opreme za motorna vozila (pre svega za BMW, FIAT-a i dr.). Dolaskom ove kompanije, ekonomske prilike u gradu su se poboljšale – zaposlen je veliki broj radnika, kupovna moć lokalnog stanovništva je povećana, što se pozitivno odražavalo i na druge delatnosti. Međutim, izgleda da je kriza u automobilskoj industriji snažno pogodila poslovanje ovog preduzeća što je za posledicu imalo otpuštanje određenog (većeg?) broja radnika.
Čudi to što stručna i šira javnost još uvek nemaju informacije o tome koliko je zaista radnika ostalo bez posla u „Drekslmajeru” tokom korone. Ono što se za sada pouzdano zna zasnovano je na „bajatim” podacima iz 2019. godine (pre pandemije). Prema informacijama Agencije za privredne registre (APR), prosečan broj zaposlenih u tom preduzeću u 2019. godini je bio 5.874. S obzirom na to da je u Zrenjaninu iste godine (2019) u pravnim licima i preduzetničkim radnjama bilo 35.045 registrovanih radnika, proizilazi da „Drekslmajer” zapošljava čak 16,8%, odnosno da je svaki šesti zaposleni u Zrenjaninu radio u „Drekslmajer”-u.
Dok APR ne objavi zvanične redovne finansijske izveštaje za 2020. godinu nećemo imati preciznije podatke o tome za koliko je smanjen prosečan broj zaposlenih u „Drekslmajeru” u toku prošle godine. Indikativno je da je broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Zrenjaninu „eksplodirao”. U aprilu 2021. u poređenju sa istim mesecom 2020. godine, broj evidentiranih nezaposlenih lica u bazi NZS-a je bio veći čak za 33,8% (odnosno za 1.860 osoba)! U kojoj meri je ovome doprinela situacija u „Drekslmajeru” ostaje da se vidi.
Poređenja radi, u istom periodu (april 2020. – april 2021.), odnosno u istim uslovima i okolnostima za odvijanje privrednog života, broj nezaposlenih na evidenciji NZS-a je na nivou Srbije bio veći za 7%, a na području Vojvodine za 10,2%. Što se tiče drugih gradova i opština po pitanju relativne (procentualne) promene broja nezaposlenih u bazi NSZ-a situacija je sledeća: Beograd (+ 9%), Novi Sad (+ 5,2%), Pančevo (+ 7,2%), Kikinda (+ 14,8%), Vršac (+ 12,7%), Sremska Mitrovica (+ 7,6%), Inđija (+ 3,9%), Kragujevac (+ 1,14%), Kraljevo (-7,5%), Čačak (-2%), Šabac (-2,6%), Niš (+ 11,2%), Leskovac (-1,6%), Užice (+ 19%), Kruševac (-3,5%)…
Razlika između Zrenjanina i drugih gradova potiče od lokalnih specifičnosti. Ukoliko se pokaže da je kriza u auto-industriji uzrok ovako drastičnog (i rekordnog) rasta broja nezaposlenih, potvrdiće se hipoteza da je ranjivost privrede veća u slučaju dominacije jednog ili nekoliko preduzeća. Ovo bi mogao da bude snažan argument za zaokret u vođenju ekonomske politike u post-pandemijskom periodu, odnosno za usmeravanje više pažnje i podsticajnih mera ka domaćim malim i srednjim preduzećima.
