Bilo mi je 26 godina kada smo obnovili i organizovali našu Zadrugu. Evo, nakon 33 godine ostvaren je i višedecenijski san. Izgradili smo sopstveni sprostor za lagerovanje žitarice koji svim zadrugarima, ali i ostalim poljoprivrednicima i poslovnim partnerima mnogo znači – istakao je Slavko Vukov, jedan od osnivača Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin” povodom otvaranja podnog skladišta za žitarice na Lazarevačkom putu.
Ono ima kapacitet 1.300 tona, a u izgradnju je uloženo oko 400.000 hiljada evra. Posao su finansirali zadrugari, država i Zadružni savez Vojvodine. Sredstva su obezbeđena i iz kreditnih fondova.
– Pre tri godine jedan od naših strateških ciljeva bila je izgradnja ovakvog skladišnog prostora kako bismo svoje proizvode u svakom trenutku imali gde da lagerujemo, čuvamo i plasiramo na tržište. Sada smo cilj ostvarili – rekao je Darko Gavrilović, direkor ZZ „Zrenjanin”.
Ova asocijacija poljoprivrednika danas okuplja više od stotinu zadrugara i još toliko kooperanata. Oni su poslednjih godina uvideli da samo ovakav vid udruživanja može da dovede do uspešnije i sigurnije proizvodnje, te da se zaokruži proces od setve i žetve pa do plasmana proizvoda.
– To bi se narodski reklo „naša roba naš dućan”. Mogli smo možda i ranije da izgradimo skladište, ali nije bilo dovoljno odučnosti menadžmenta i zadrugara. Sada smo dobili skladište koje se nalazi neposredno uz naše njive i to je još jedna velika prednost. Posedujemo i modernu automatsku vagu, buldožer i ostalu potrebnu mehanizaciju. U budućnosti je moguće i proširenje kapaciteta skladišta – kaže Aleksandar Nosonjin, predsednik, sa kojim se slaže i Svetislav Seležan, član Nadzornog odbora Zadurge.
Navedeno skladište je prvi obekat ovakvog tipa u Zrenjaninu koji je podignut zahvaljujući udruživanju zadrugara. To je na otvaranju istakla i mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica pokrajinskog Zadružnog saveza.
– U Vojvodini danas ima oko 450 zadruga, a na području srednjeg Banata ih je desetak. Sve rade vrlo kvalitetno i uspešno. Izgradnju podnog skladišta podržali smo sa dva miliona dinara. Smatramo da je to pravi put da osnažimo zadrugarstvo – naglasila je Jelena Nestorov Bizonj.
Ona je poljoprivrednicima predočila neke od akcija Saveza, kao i prelog za cenu pšenice ovogodišnjeg roda. Stručnjaci su izračunali da na bazi prosečnog roda od pet tona i uloženih 180.000 dinara za proizvodnju po hektaru, ona ne bi smela da bude niža od 33,30 dinara po kilogramu.
Nikola Božović
PRINOS OKO SEDAM TONA PO HEKTARU
Dan po otvaranju, skladište je već bilo u funkciji. Krenula je žetva, pa i otkup hlebnog zrna.
– Već smo prometovali blizu hiljadu tona pšenice. Skladište je zamišljeno da bude neka vrsta „protočnog bojlera” u kojem će biti smeštene žitarice dok se ne pronađe krajnji kupac. Uz pokriveni prostor imama i mogućnost smeštaja oko 500 tona na otvorenom. Zadovoljni smo i kvalitetom zrna. Već prilikom prijema radimo analizu i znamo kakvim kvalitetom raspolažemo. Naši zadrugari za sada imaju prinos u proseku oko sedam tona po hektaru – naglašava Darko Gavrilović.
Traktori i kamioni natovareni žitaricama pristižu na automatsku vagu skladišta gde se uz merenje uzima i uzorak. Svetozara Župunski kaže da je vlažnost zrna od 12 do 13 procenata. U skladištu se pšenica razvrstava po kvalitetu, a to kasnije donosi i razliku u ceni.
