Pre izvesnog vremena, na internetu sam pronašla fotografiju, sa jednog portala, snimljenu u gradu. Dva labuda su izašla na obalu, okrenuli svoje duge, bele vratove, i gotovo napravili srce… U pozadini, jezero, zgrada Suda… Par labudova uživa u suncu. Jedna lepa prolećna idila.
Naravno, usledili su komentari. Tačno je da su jezera nastala od Begeja, i tačno je da u Zrenjanin treba doći jer u njemu ima toliko lepog što vredi videti, i lepo je kada neko otvoreno iznese svoj stav. Među komentarima koje sam pronašla jedan sadrži baš ono što i ja osećam. Mislim da ga je napisala Sara: – Konačno da se neko setio da stavi Zrenjanin u pozitivan kontekst. Najružnije je što oni koji u njemu žive i koji mogu da učine mnogo za svoj lepi grad, uvek imaju negativne komentare. Ljudi, vi ste taj grad!
Jeste, grad su ljudi i oni ga čine lepim i dobrim mestom za život. Grad koji je pregrmeo vekove, toliko loših i dobrih dana, sve do ove svakodnevice. I, vidim, ima onih koji se zalažu da Zrenjanin bude glavni grad Vojvodine. Što se mene tiče, Zrenjanin jeste glavni grad. Ne Banata, ne Vojvodine, ne Srbije, ne Evrope već sveta i univerzuma. Jer, Zrenjanin je moj grad. Nemam drugi, niti želim da ga imam. I verujem da tako misle i oni koji su otišli iz njega u veliki svet. Jer, jedan je Zrenjanin, ma kako se on zvao. Grad prelepih ljudi i prelepih građevina. Grad u kome svako može da nađe svoje omiljeno mesto. U kome može gotovo na svakom mestu da sretne prijatelje, komšije… Na ulici, na koncertu, pozorišnoj predstavi, na utakmicama, u školi, na pijaci, u kafiću, prodavnici, na mostu, pa i u lekarskoj ordinaciji…
Znam da svaki komentar može nekome da se dopadne, a nekome ne. Meni se Sarin komentar dopao. Stvarno, hajde da učinimo nešto dobro za grad, za sebe. Šta bi to moglo da bude, opet, zavisi od nas samih. Ništa veliko, samo da ga volimo i čuvamo. Nema razloga da to ne činimo, svakodnevno. Jer, ovaj grad ima samo nas.
