Piše: Ljiljana Bailović
Gledala sam na RTS-u ovih dana – čak dva! – priloga o ekološkim problemima u Evropskoj uniji u kojima se pominje preispitivanje propisa vezanih za ispravnost i kvalitet vode u vodovodima, a cilj je da narod manje kupuje flaširanu vodu, a više pije vodu iz česme. To će, kažu, povoljno uticati na smanjenje plastičnog otpada, čije uklanjanje predstavlja, širom Evrope, sve ozbiljniju budžetsku stavku. Dobro, i zrenjaninska fabrika vode (kad proradi) doprineće takvoj politici.
Mada – malo sam se lecnula na onu formulaciju „preispitivanje propisa vezanih za kvalitet vode u vodovodima”… Šta to može znači? Ili njihovi pravilnici o vodovodima nisu dovoljno strogi, pa narod kupuje (bolju) flaširanu vodu… Ili su im pravilnici previše strogi, pa vodovodi ne mogu (na isplativ način) da obezbede vodu usklađenu sa pravilnicima… Kad preispitaju pravilnike, stvar će verovatno preseći „na sredini”, tako da mi se čini da će, tim potezom, više vodovoda dobiti ateste s preporukom da im je voda ispravna i kvalitetna. Baš onako kao što su olabavili propise za sankcionisanje krivih krastavaca…
Nije ova priča ni tako bezazlena, ni smešljiva kao ta sa krivim krastavcima. Hoću da kažem – krastavce seješ svake godine, pa dogodine možeš i da promeniš seme, a postrojenja za prečišćavanje vode gradiš jednom u veku, krupna je to investicija. I šta: lokalne zajednice ulože veliki novac u prečistače da bi se dostigli takvi-i-takvi (zadati) parametri vode u vodovodnoj mreži – kad ono, atest će, od sada, moći da dobije i voda iz komšijskog vodovoda koji ima mnogo slabiji prečistač! Mislim, već smo isprobali sličnu situaciju kad su se, za kratko vreme, izmenjali pravilnici o dozvoljenoj količini afla toksina u mleku, i pokazalo se da je narod, više-manje, sa jednakim poverenjem pio mleko i kad je afla-parametar bio 0,5 i kad je bio 0,2 – samo ako nije stavljena izričita zabrana.
Ima li to kakve veze sa zrenjaninskom fabrikom vode? Pa, još se ne zna. Sve zavisi od zadatih parametara, zar ne?
