Čuveni zrenjaninski pedijatar dr Tomislav Stevanović ponovo se našao na meti osuda i pred istražnim organima, kada su izvesni roditelji iz okoline grada tužili doktora da je učestvovao u krađi njihovog deteta, jednog od blizanaca 1994. godine. Ovu vest lekar je objavio na svom Fejsbuk profilu pitajući se – zašto? Inače, dr Stevanović je jedan od retkih pedijatara u zemlji koji se javno zalaže da se deca redovno vakcinišu MMR cepivom. Pre tri godine je pokrenuo inicijativu za zaštitu prava na vakcinaciju, zbog čega godinama bije bitku u sudskim sporovima sa antivakcionalnom grupom. Tim povodom razgovaramo sa dr Stevanovićem o optužbama, vakcinaciji i dojenju za vreme pandemije novog korona virusa. Nedavno su Vas saslušali inspektori kriminalističke policije u Zrenjaninu, jer ste optuženi za krađu deteta pre 26 godina. Šta se tu, zapravo, desilo?
– Te 1994. godine sam radio u zrenjaninskoj bolnici u porodilištu. Iz dokumentacije koja mi je priložena video sam da se radi o blizanačkoj trudnoći sa obilnim krvarenjem. U toku noći je urađen hitan carski rez, spašeni su majka i jedan blizanac, a drugo dete je bilo u teškoj krizi. Došli su lekari sa odeljenja pedijatrije i anesteziologije i intubirali dete, dali mu lekove i pripremili za transport do Instituta za majku i dete u Beogradu. Transport sam ja organizovao, a prethodno sam ga najavio. Nažalost, dete je nakon nekoliko dana na Institutu preminulo. Inspektori su me obavestili da roditelji sumnjaju da je beba ukradena, da je dokumentacija falsifikovana, odnosno da smo zdravo novorođenče uputili na Institut odatle je, navodno, prodato. Zbog čega je tek sad pokrenuta tužba?
– Ispostavilo se da je najveći problem evidencija koja je u to vreme bila veoma štura kad su u pitanju umrlo dete, transport i sahranjivanje (koje se obavljalo kremacijom). Na prijemu na Institutu, upisano je da je dete žensko, a ne muško. Nakon njegove smrti, izdat je uput za obdukciju, ali nema obdukcionog izveštaja. Takođe, dat je nalog sa sahranu, a ne govori se o kakvoj sahrani je reč, pa su roditelji kasnije išli na groblje na Novom Beogradu i tražili spomenik. Roditelji me optužuju i da im nisam dozvolio da uđu u kola Hitne pomoći prilikom transporta bebe. To ni sada nije dozvoljeno, mogu da idu kao pratnja. Majka je izjavila da sam u vizitama bio potpuno nezainteresovan za njeno zdravstveno stanje, za razliku od ostalih porodilja. Znate li što ste baš vi izdvojeni kao mogući krivac?
– Nisu samo mene optužili, tu postoji širi problem. Ova inicijativa o potrazi za nestalim bebama ide iz istog „brloga” gde su i „antivakseri” i verujem da je u ovaj slučaj umešana, između ostalog i dr Jovana Stojković koja ih predvodi. To je jedna kampanja koja se vodi i postoje organizovane grupe koje su se povezale i na internetu. Na čelu toga je prof. higijene na Beogradskom univerzitetu Goran Belojević, koji tvrdi da je od 1960. pa do sada ukradeno oko 50.000 beba. Čak je formiran i anketni odbor u Skupštini Srbije kako bi se krađe istraživale. Kako je moguće ukrasti bebu iz porodilišta?
– Moram da kažem da je moguća zamena beba ili pojedinačna krađa u porodilištima i to se svuda dešava. Međutim, apsolutno je nemoguće da postoji organizovana grupa koja krade i prodaje bebe, kao što oni govore. Brzo bi se saznalo kada bi često novorođenče oglasili da je teško bolesno i takvo zaveli u dokumentaciju i potom prodali. Sve novorođene bebe prođu kroz više ruku, od akušera, babice, medicinske sestre, nekoliko lekara i nemoguće je manipulisati. Kakva su prava majke, da li su mogle da vide svoje bebe koje umru neposredno nakon porođaja ili par dana kasnije? Kako je to bilo regulisano?
– Kada se desi da beba umre nismo dovodili rodbinu, niti smo ih pokazivali majkama. Omogućiti majci da vidi mrtvo dete nakon porođaja izazvalo bi teške traume, depresiju, odlaganje sledeće trudnoće. Dovoljno je teško saznanje da im dete nije preživelo. Možda smo u tome grešili. U ono vreme su se dešavale mnogo teže stvari u porodilištima. Nažalost, nema adekvatnog odgovora strukovnih udruženja na ovakve optužbe i to je jedan od razloga što se ovaj pokret širi. Kada se ne dokaže krađa, određene grupe bi trebalo da krivično odgovaraju za širenje panike i klevetanje struke. Što je, po Vašem mišljenju, ova tema u vezi sa krađom beba dugo aktuelna u našoj državi? Šta se krije iza toga?
– Taj anketni odbor koji se bavi problemom u vezi sa nestalim bebama je doneo uredbu da roditelji koji sumnjaju da su im bebe prodate, a gde je dokumentacija nejasna, imaju pravo na novčanu nadoknadu. Jedna majka je dobila 10.000 evra. Posle toga potraga za bebama je dobila drugu dimenziju. Veoma je lako upravljati emocijama ljudi čija su deca bolesna ili umrla. Zamislite samo šta osećaju majke koje misle da im je dete živo. Ove godine je Viši sud u Zrenjaninu odbio žalbu dr Jovane Stojković koja se žalila na presudu Osnovnog suda od 24. decembra 2018. godine kojom je osuđena na novčanu kaznu od 75.000 dinara jer Vas je vređala. Dokle je stigla Vaša borba sa „antivakserima”? – Borba je sa društvenih mreža prešla u sudske procese pre dve i po godine kada sam sa 270 roditelja potpisao krivične prijave protiv 43 „antivaksera”, na prvom mestu protiv dr Stojković. Protiv nje se vodi postupak i pred Sudom časti radi oduzimanja licence. U toku je više sudskih procesa, a dr Stojković je izgubila jedan i sad me tuži zbog nekih mojih izjava u medijima. Kad su potrebni dokazi, „antivakseri” ih nemaju nego afektiraju na suđenjima. Borba će još dugo trajati, ali su ovi procesi imali pozitivnog uticaja na smanjenje njihovih aktivnosti. I predsednik države je borbu protiv ove grupe najavio kao jedan od prioriteta nove Vlade, jer ugrožavaju vakcinaciju i protiv gripa i korone. Koliko sve ovo utiče na Vaš posao i privatni život? Da li ima smisla boriti se?
– Malo je čudno da su pedijatri bili pasivni do pojave morbila u odbrani vakcinacije u javnosti kroz tribine, na društvenim mrežama itd. Većina njih je imala strah od povezanosti vakcine i autizma. Još ima takvih stavova da dete ne može da dobije MMR cepivo ako ne prohoda i ako ne progovori, što na direktan ili indirektan način govori da vakcina izaziva autizam koji se manifestuje kroz problem u govoru. Zato sam dobio mnogo neprijatelja. Vredi boriti se, ja sam svakodnevno u svojoj ordinaciji vodio razgovore sa roditeljima koji su se plašili autizma i povezivali je sa vakcinom. Kad se epidemija pojavila u Srbiji, u Zrenjaninu nije bilo slučaja, tako da su roditelji koji dolaze kod mene shvatili o čemu govorim. Na privatni život sve utiče, dosta pretnji sam dobio zato što taj antivakcionalni pokret vode ultradesničari profašističke orijentacije, i to sam javno rekao nekoliko puta zbog čega me dr Stojković tuži. Uprkos brojnim optužbama, uživate veliki ugled u gradu i imate ogromnu podršku prijatelja, porodice i roditelja Vaših pacijenata.
– Imam i hvala svima na podršci. Kakav je procenat vakcinacije MMR cepivom u Srednjobanatskom okrugu u poslednjih godinu dana?
– Vakcinacija je ovde skoro stopostotna i dobro je to što me u poslednje dve godine nijedan roditelj nije pitao za savet da li da vakciniše dete. Osim dugogodišnjih razgovora sa njima, održavanju tribina na ovu temu, osvešćavanju roditelja u mnogome su pomogli novinski članci u listu „Zrenjanin”. Ovo govorim, jer želim da naglasim koliko važnu ulogu imaju mediji. Kad je reč o pandemiji novog korona virusa, da li je bilo beba i starije dece sa simptomima kovida 19 i šta roditelji treba da preduzmu ako su im deca zaražena?
– Procenat zaražene dece se ne razlikuje mnogo od svetskih procenata učestalosti kod novorođenačke i predškolsko-školske populacije. Kod dece su blagi simptomi, oni su manji prenosioci virusa nego odrasli. U Zrenjaninu je bilo trudnica i porodilja pozitivnih na koronu, ali su bile korektno zbrinute pa se to dalje nije širilo. Preporuka je da izoluju decu ako im curi nos ili kašljucaju, da ih ne šalju u vrtić ili školu, nije potrebno da rade PSR testove. Da li majke zaražene korona virusom smeju da doje?
– Smeju, naravno. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) kaže da majke koje imaju korona virus mogu da doje svoje bebe i da to ne utiče na sastav mleka. Dečja populacija je zaštićena od ozbiljnijih komlikacija kod nas. Sve je više majki koje ne doje bebe iz različitih razloga, kako ih podstaći? – Koristi od dojenja svi dobro znaju i ne treba previše trošiti reči na to, ali kad je dojenje u pitanju sve najvažnije stvari se dešavaju u porodilištu. To je mesto gde bebu nakon rođenja treba staviti na grudi majke kako bi se uspostavio kontakt. Tehnika podoja se formira u prvih par sati. Kad majka nema odmah mleka to nije razlog da se deci daje dohrana. Bebama prvih par dana nije potrebna nikakva tečnost. Majkama navire mleko treći – četvrti dan od porođaja i za to vreme beba treba da prihvati dojku i formira idealnu tehniku podoja. U porodilištu ne sprovode baš sve mere prvih koraka. I dalje se daje dohrana, postoji serija potpuno nepotrebnih procedura veoma bolnih za bebu. Tako se narušava prirodni ciklus uspostavljanja podoja. Moj utisak je da u poslednjih godinu dana mame manje doje, jer im se redovno savetuje dohrana do pune laktacije, zbog čega postaju nesigurne i lako odustaju. Ne postoji ništa što je zdravije od majčinog mleka.
