Ishod prošlonedeljnih protesta poljoprivrednika jeste desetak novih mera na koje se resorno Ministarstvo obavezalo, čime su paori pregovorači sa kojima smo razgovarali delimično zadovoljni. Navode da su se njihovi zahtevi ticali najalarmantnijih problema u agraru, a da je ispod površine ostalo još mnogo više. Međutim, ono što se izdvaja od svih dosadašnjih protesta, ističu, jeste složnost ratara i stočara iz cele zemlje kakva dugo nije viđena.
UPITNA SETVA U OKTOBRU
Sporazumu o međusobnoj saradnji potpisanom u ponedeljak, 22. maja, između ministarke poljoprivrede i sedam udruženja, prethodile su tri runde razgovora, počevši od 8. maja. Poslednja, održana u subotu, bila je iscrpljujuća za obe strane, navodi Borislav Čizmaš iz Botoša, predstavnik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
– Na prvom sastanku smo se dogovorili za oko 80 odsto naših zahteva. Međutim, sledećem sastanku je sa premijerkom, umesto ministra finansija i ministarke poljoprivrede, prisustvovao Marijan Rističević, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu. Neozbiljno je nastupio tako da nismo mogli da postignemo dogovor. Rističević je verovatno došao da napravi pometnju koju je onda trebalo da reši predsednik države jer nam je odmah toga popodneva uputio poziv na sastanak. No, svi predstavnici udruženja složili su se da se agrarni problemi rešavaju na nivou Vlade. Zato smo 16. maja izašli na ulice – jer sredstava za sledeću setvu nemamo – objašnjava Čizmaš.
Paori su ove godine saterani u debeli gubitak, ističe Slavko Vukov, takođe član ovog kolektiva.
– Izvinjavam se sugrađanima koji su bili sputani blokadama saobraćajnica. Voleo bih da razumeju da smo dovedeni u situaciju da nemamo drugog izbora – poručuje Vukov.
Objašnjava da su sada i proizvođačima i izvoznicima, oko mesec dana pred novu žetvu, ostale ogromne zalihe pšenice koju ne mogu da prodaju.
Ističe da je tome doprinela prošlogodišnja zabrana izvoza doneta na proleće. Pored toga, uticaji sa svetskih tržišta su doveli do urušuvanja cene pšenice na lagerima, predočava Vukov.
– Nekako smo preživeli sušnu 2022. sa lošim prinosima i skupim inputima (za koje je sada potrebno još više novca), a onda su usledili zabrana izvoza i poremećaj tržišta. Nismo se mirili sa time da neko može da zarobi našu robu u državi pa makar otišla u bescenje, a da nam sutra ne kompenzuje te gubitke – navodi naš sagovornik.
ŠTA JE DOGOVORENO
Objašnjava da je zbog toga jedan od glavnih zahteva paora bilo povećanje „simboličnih” subvencija za biljnu proizvodnju od 4.000 dinara po hektaru (ha). Umesto traženih 35.000, dogovoreno je 18.000 dinara po ha u 2023. godini.
Još jedna od usvojenih mera jeste uvođenje tzv. plavog dizela, odnosno oslobađanje od plaćanja akcize na 100 litara goriva po hektaru.
– To je korak napred u poređenju sa svim dosadašnjim pregovorima poljoprivrednika i nadležnih, a što je važilo do pre 12-13 godina. Plaćamo najskuplje gorivo od svih kolega iz regiona, koji su oslobođeni znatnog dela akciza – navodi Vukov.
Jedna od stavki na sporazumu jeste i ukidanje plaćanja naknade za odvodnjavanje – ove godine za polovinu iznosa, a naredne u potpunosti.
– U pitanju je višedecenijski namet, a da većina poljoprivrednika nije videla svrsishodnost toga. Ja imam 90 posto površina prve klase, na kojima nema ni drenažnih niti kanala za navodnjavanje, tako da mi ove usluge nisu koristile, ali sam morao da ih plaćam. Međutim, one su verovatno potrebne u nekim katastarskim opštinama. Sada će finansiranje sistema odvodnjavanja verovatno preći na republički budžet – ističe predstavnik banatskih paora.
Takođe je usaglašeno da se sprovede analiza tržišta u pogledu uređenja žitarica. Ovo je bitno, ističe Vukov, jer berzom vladaju „monopolski, kartelski sistemi”.
Naš sagovornik smatra da je jedna od bitnih stavki sporazuma i „otvaranje vrata” predstavnicima udruženja da ubuduće učestvuju u kreiranju agrarne politike.
Takođe je povećana premija za mleko sa 15 na 19 dinara po litri. Dogovorena je analiza kontrole njegovog uvoza, kao i mlečnih proizvoda. Uz to, od 1. januara podsticaji za biljnu proizvodnju dobijaće se za maksimalnih 100, a ne 20 hektara. Usaglašeno je i da učesnici protesta neće biti procesuirani ukoliko su kažnjeni tokom blokada.
Ono što je, posle iscrpljujućih pregovora dovelo do kompromisa, veruje Borislav Čizmaš, jeste jedinstveno istupanje.
– Ako jedan zahtev stočara nije bio prihvaćen, ni ratari nisu pristajali na dogovor, i obrnuto – navodi Botošanin. Iako je sporazumom delimično zadovoljan, čeka da vidi kako će se sve odraziti u praksi. Dok na njivi obavlja poslednju zaštitu pšenice, predviđa da iz budućeg roda neće prihodovati ni polovinu onoga koliko je uložio. Povrh toga, na lageru ima 50 tona pšenice koju ne može da proda.
