Piše: Ljiljana Bailović
Tokom prošle nedelje politika je ponovo hrupila u sve naše domove. U momentu su se mobilisale sve stranke, i pozicija i opozicija, od vrha do poslednje partijske ćelije, a i svi mi ostali vrteli smo TV kanale u potrazi za najnovijim vestima – šta će sad biti?
Prvo je Vučić objavio da je prelomio i Predsedništvo SNS-a podržalo ga je u nameri da se kandiduje za predsednika države. No, to smo, zapravo, i očekivali, nije to bila iznenađujuća odluka. Ali – šta bi Tomislavu Nikoliću da nas onoliko zaprepasti i zakuca za male ekrane?! Jedna njegova polu-izjava, za koju nismo baš ni sigurni da je bila njegova (možda je Stanislava Pak sve to zamesila!) prodrmala je svekoliku političku (a bogme i nepolitičku) javnost u zemlji i regionu, a možda i šire. Svi su zasedali, i svi su se izjašnjavali, i pozicija i opozicija. Doduše, opoziciju baš i nismo mogli mnogo da čujemo (niti je ko šta pita, niti se za nju kamere uključuju, a da je, recimo, Janković održao miting, šira javnost saznala je prvo iz kontra saopštenja SNS-a), mada ne sumnjam da je sastančilo i njeno članstvo (ono što je preostalo), i grozničavo procenjivalo situaciju. Ali, nisu govorili ni pozicioni političari – osim kratke i veoma suzdržane izjave Zorane Mihajlović, i neizbežnog Nebojše Stefanovića na nezaobilaznom „Pinku”, niko ništa. Moram priznati da je partijska disciplina upravo zadivljujuća. Monolit!
Zato su se razmahali politički analitičari (najviše oni skloni Vučiću, naravno), čovek bi pomislio da su jedva stizali iz jednog u drugi TV studio, ne škrtareći u ocenama Tominog izdajstva stranke. Kad bolje razmislim, bez njih ne bi ni bilo tako uzbudljivo. Kakav Vučićević, kakav „Informer”, ovoga puta izašla je teža artiljerija. A još ne znamo zašto – i pored tolikih komentara, ne pomalja se logika inicijalnog događaja… No, građani ne treba da brinu, Srbija ima sigurnog pilota, kao što pokazuje prvi Vučićev predizborni spot, objavljen takođe prošle nedelje.
