Njegov opus je dragocen deo naše književne savremenosti
Veliki Bečkerek, potonji Petrovgrad i Zrenjanin iznedrili su mnoge znamenite ličnosti.
Jedna od njih je Todor Manojlović, književnik, književni i likovni kritičar, teoretičar i dramski pisac. Delom „Centrifugalni igrač” iz 1930. postavio je temelje moderne srpske drame. Upravo po njemu nazvana je i nagrada koja se od 1991. dodeljuje za moderni umetnički senzibilitet, a ove godine slavi tri decenije trajanja.
Laureat za 2021, 30. po redu, je profesor doktor Slavko Gordić, pisac, književni kritičar i esejista. Njegovo ime se nalazi uz Milorada Pavića, Davida Albaharija, Pavla Ugrinova, Želimira Žilnika, Dušana Kovačevića, Đorđa Balaševića, Isidoru Žebeljan, Milenu Marković, Radivoja Šajtinca, Vladimira Pištala i mnoge druge velikane iz sveta kulture i umetnosti koji su poneli ovo značajno priznanje.
DECENIJAMA NA KNJIŽEVNOJ SCENI
Odluka o dobitniku doneta je na sednici Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović”, održanoj 25. februara. Jednoglasno su je potvrdili članovi Odbora: predsednik Nenad Šaponja, pesnik, esejista i kritičar, Petar Arbutina, književnik i kritičar, profesor dr Gojko Tešić, književni istoričar, esejista i bibliograf, Vasa Pavković, književnik i književni kritičar i Milan Bjelogrlić, upravitelj Fonda i direktor Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”, pod čijim se patronatom Nagrada i dodeljuje.
Prema njegovim rečima, izborom Slavka Gordića za dobitnika Nagrade za moderni umetnički senzibilitet pruža se nesumnjiv doprinos ugledu samog priznanja, ali i dobar primer kulturnom imidžu Grada.
– U srpskoj kritici i naučnoj misli o književnosti Slavko Gordić prisutan je decenijama više nego kompetentno i ubedljivo, obrazlaže pisac i prof dr. Đorđe Despić. Gordić je gotovo idealan spoj naučne odgovornosti i čitalačke strasti, gde se prožimaju savremena teorijska osvešćenost i ostvarena književno istorijska svest. Sveprisutan je, dakle, i nivo savremenosti i tradicionalno umetničko nasleđe. Gordićeva kritika dobija oznaku kreativne delatnosti upravo uz ovu svest o savremenosti i nasleđu. Već u vreme kada je iskoračio na književnu scenu, bio je sasvim izgrađen mislilac i tumač. Opus Slavka Gordića autentičan je i dragocen deo naše književne savremenosti – istakao je Milan Bjelogrlić.
DUBOKO I TRAJNO DELO
Svi članovi Upravnog odbora, dodao je čelnik Biblioteke, imali su svoje predloge kandidata. Međutim, nakon argumentovanog i ubedljivog obrazloženja lako je došlo do saglasnosti i jednoglasnog izbora Slavka Gordića za 30. dobitnika prestižne Nagrade, kojom se ponose zrenjaninska Biblioteka, Grad i okrug.
Predsednik Upravnog odbora Fonda Nenad Šaponja objasnio je da je književnokritička misao Slavka Gordića u najlepšoj tradiciji onoga što moderni umetnički senzibilitet Todora Manojlovića danas može da znači. Dodao je da je, istovremeno, njegovo prozno, esejističko i kritičko delo i delovanje ostavilo veoma dubok trag kako u savremenoj produkciji srpske književnosti, tako i u antologijskim izborima kojima se svojim kvalitetom preporučilo.
– Ako bismo hteli da kontekstualizujemo njegov esejistički rukopis, onda ga sasvim sigurno možemo iščitavati u najlešoj tradiciji koju čine Stanisalav Vinaver, Todor Manojlović, Miloš Crnjanski i Milan Kašanin. U poslednjih nekoliko decenija, kritičarski i esejistički rad Slavka Gordića temeljno i odgovorno zagovarao je najviše modernističke vrednosti srpske književnosti, ne zananemarujući tradicionalni kontekst – kazao je Šaponja.
Miroslava Malbaški Foto: Branko Lučić i arhiva lista „Zrenjanin”
BOGATA NAUČNA I KNJIŽEVNA KARIJERA
Slavko Gordić je rođen 1941. u Dabrici (Stolac, Hercegovina). Bio je dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu do 2009, i glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske (1992-2004). Od 1975. do 2020. objavio je knjige proze „Vrhovni silnik”, „Drugo lice”, „Opit”, „Rub” i „Posle ruba”. Značajni su njegovi eseji, kritike, studije, ogledi pod naslovima „U vidiku stiha”, „Slaganje vremena”, „Primarno i nijansa”, „Poezija i okružje”, „Obrazac i čin – ogledi o romanu”, „Pevač” Boška Petrovića, „Ogledi o Veljku Petroviću”, „Glavni posao”, „Profili i situacije”, „Savremenost i nasleđe”, „Razmena darova”, „Kritičke razglednice”, „Traganja i svedočenja”, „Ogledi o Ivi Andriću”, „Srodstva i razdaljine: ogledi i dnevnički zapisi”, „Osmatračnica”, i „Među svojima”. Priredio je izabrane pesme Miodraga Pavlovića, Stevana Tontića, Jovana Jovanovića Zmaja, izabrane pripovetke i dela Veljka Petrovića, pripovedačko-romansijerski segment izabranih dela Milana Kašanina i tri knjige izabranih dela Ive Andrića. Pojedini esejističko-kritički tekstovi prevođeni su na nemački, poljski, mađarski, slovački, slovenački i francuski. Za „Primarno i nijansa” dobio je Nagradu Društva književnika Vojvodine za najbolju knjigu godine, a za „Profile i situacije” priznanja „Laza Kostić” i „Đorđe Jovanović”. Delo „Razmena darova” donelo mu je Nagradu „Sreten Marić”. Dobitnik je Novembarske povelje Novog Sada i Nagrade za životno delo Društva književnika Vojvodine.
