Podeljena sreća
Piše: Milena Bečejac
Dečja nedelja. Obično je to vreme kada osmesi najmlađih ispune gradski trg. Ova godina je takva kakva je, pa smo uskraćeni i za radost koju nam pružaju. Ali, „Dečja nedelja” bi trebalo da bude i u znaku onoga koliko mi pružamo najmlađima, kakvi su uslovi boravka u vrtićima, školama, kakva su njihova prava, koliko brinemo o njima, o njihovim potrebama, zdravlju… Naravno, ne bi to trebalo da bude samo tih dana posvećenih najmlađima, ali obično se sve svede na manifestacije. A, prema poslednjem popisu, 21 odsto stnovništva Srbije čine deca i svako od njih zaslužuje brigu i pažnju.
Da li je korona morala da bude opomena da u školama treba da budu uređeni sanitarni čvorovi (da ih tako nazovem), da ima toalet papira, sapuna… Bilo je slučajeva da su roditelji morali da kupuju sanitarna sredstva, i toliko toga se u besplatnom osnovnom obrazovanju svaljuje na leđa roditelja.
Ove godine, moto je „Podeljena sreća dva puta je veća”. Jeste tako. Samo, ako izuzmemo predizborne slogane i tako to, često smo u prilici, da smo mi, obični građani, uglavnom ti koji nastoje da se, prikupljanjem sredstava, omogući da se oni leče u inostranstvu, što je, skupo, ili da im se obezbedi druga vrsta pomoći…
Zrenjanin je ovih dana u znaku humanitarnih akcija za najmlađe i šta reći osim „Bravo, ljudi”. Za svu pokazanu istrajnost, brigu, ljubav, strah i nadu… I to ne prvi put.
I dok je to tako, čitamo o tome kako je koja estradna mama ili baka proslavila rođenje novog člana porodice, u rijalitijima se tuku, psuju i ne znam šta već za debele pare. Dobro, njihov život, njihove pare, njihova stvar. Ali, po prošlogodišnjim podacima kancelarije UNICEF-a u Srbiji, 115.000 dece živi u apsolutnom siromaštvu, dok je još 30,2 odsto u rizku da padne ispod linije siromaštva. E, to je već stvar naše države.
Istini za volju, iz UNICEF-a su lane ocenili da je u Srbiji u prethodnom periodu napravljen značajan napredak u ostavarenju odredaba Konvencije o pravima deteta. Dobro je to što je tako, ali u našoj svakodnevici još ima barijera o koje se društvo spotiče upravo kada je reč o pravima najmlađih, onih koji su naša budućnost…