Po hektaru 5.200 dinara, a može i bez fiskalnog računa
U jedinicama Uprave za trezor Ministarstva finansija počelo je, a trajaće do 30. aprila, podnošenje prijava za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji. Ove godine radi se o 5.200 dinara po hektaru, što je za 1.200 dinara više nego 2018. Površina za koju se isplaćuju podsticaji je do 20 hektara.
Osnovni podsticaj je četiri hiljade, 1.200 dinara je visina podsticaja za 60 litara dizel goriva koje se regresira sa 20 dinara po litru.
U Zrenjaninu se prijave podnose u ekspozituri Poreske uprave, u zgradi nekadašnje SDK, a u sedištima opština Srednjobanatskog okruga u njenim ispostavama.
Za razliku od ranijih godina za isplatu podsticaja posredstvom poslovnih banaka u kojima nosioci gazdinstava imaju račune, nije potrebno čuvati fiskalne račune.
– Očekujem tačno 104.000 dinara za 20 hektara. To je polovina zemljišta koje obređujem. Pamtim i bolja vremena, kada se dobijalo po 12.000 dinara po hektaru. Izračunao sam da će subvencija biti dovoljna za četvrtinu troškova koje ću imati na zemljištu koje obrađujem – kaže Dušan Antonović iz Melenaca, nosilac poljoprivrednog gazdinstva, zaposlen u NIS-u.
Po ovom našem sagovorniku, neposredni novčani podstcaji su niski, ali dobro dođu olakšice za kupovinu mehanizacije, višegodišnjih zasada, osnovnog stada u stočarstvu, rojeva pčela i opreme za pčelarstvo.
– Mlađi poljoprivrednici mogu dosta dobro da prođu, ako uspeju da uvere državu da su ozbiljni proizvođači. Zadovoljan sam novcem koji sam dobio od fonda kojim upravlja Ministarstvo poljoprivrede, za kupovinu stada (50) ovaca rase virtemberg i dva priplodna ovna. Država je platila 1,57 miliona, 70 procenata vrednosti ovih grla, a ja doplatio razliku. Naravno, trebalo je ispuniti sve uslove „na licu mesta”, i sve to dokumentovati. To bez inženjering firme koju sam angažovao, ne bi bilo moguće – veli Dušan Antonović.
Mihalj Tot iz Mihajlova ima mali posed, svega pet hektara.
– Došao sam da popunim formulare za subvencionisano gorivo. Novac je mali, 26 hiljada dinara, i pokriće manji deo troškova za gorivo, a gde su još seme, đubrivo, zaštita useva. U Mihajlovu je zemlja dosta loša, pa se ne treba čuditi što smo i ja i moja deca potražili pravi izvor egzistencije van poljoprivrede: sin kao vozač u „Banat transu”, a kćerka u „Drekslmajeru”.
