Sve u rukama naprednjaka, ništa bez njihove dozvole U eri postdemokratije, birači se ne opredeljuju između različitih političkih koncepata, koje većina izbornih aktera uopšte i nema, nego na osnovu predstavljanja kandidata u medijima. U politici vlada novac, načelo jedan dolar jedan glas, a ne jedan čovek jedan glas – kaže politikolog Miroslav Samardžić kao „uvod” u malu analizu izbora u Srbiji, održanih 24. aprila.
– Na svim nivoima ubedljivo je pobedila Srpska napredna stanka, ali to ne znači da će ona vladati Srbijom. Narodi perifernih, siromašnih država nisu suverni. Srbijom ne vladaju njeni građani, nego SAD, EU i međunarodne finansijske institucije koje su pod kontrolom globalnog krupnog kapitala – napominje Samardžić, konstantujući da je i u Zrenjaninu pobeda naprednjaka nesumnjiva, mada su ovde dobili manji procenat glasova nego na nivou Republike. – Pobedili su na skoro svim biračkim mestima. Za njihov uspeh od odlučujućeg značaja je bila izrazita medijska dominacija, ali i činjenica da opozicija nije imala nikakav jasan alternativni program, već se koncentrisala na kritikovanje Vučićeve ličnosti… U narednom periodu SNS će u Zrenjaninu kontrolisati sve poluge moći, a po zakonima političke fizike, njihova vlast će se prostirati i izvan institucija, ući će u sve pore društva: – U narednom periodu ni ptica neće moći da preleti grad bez dozvole SNS – zaključuje Samardžić.
Kolaps petooktobarskih stranaka
– Gotovo su kolabirale petooktobarske stranke, što je u najvećoj meri posledica rezultata njihove vladavine. Posle dvehiljadite, u Srbiji je izvedena privredna tranzicija koja predstavlja najveću pljačku u našoj istoriji, a Zrenjanin, nekad moćan industrijski centar, pretvoren je u pustinju. O bedi istorijskih, tobože demokratskih stranaka, govori i podatak da je Radulovićeva lista „Dosta je bilo”, skoro bez ikakve partijske infrastrukture, postigla bolji rezultat od njih – nastavio je Samardžić analizu izbora. – Solidno je prošla samo LSV. Trajan politički uticaj Lige u Zrenjaninu počiva na propagiranju netrpeljivosti prema stanovnicima centralne Srbije i Beograda, koje autonomaši predstavljaju kao parazite koji eksploatišu Vojvođane – ocenjuje Samardžić.
– Povratak radikla na svim nivoima vlasti posledica je Šešeljeve haške pobede, ali i dugotrajne krize koja je deklasirala najveći broj stanovnika. Do rasta ultradesnice dolazi kada ekonomski i politički sistemi nisu u stanju da generišu zadovaljavajući nivo socijalne sigurnosti – ističe ovaj politikolog.
– Cenzus nisu prošli ni liberalno proevropska koalicija SDS- LDP, ni patriotski blok DSS-Dveri. Iako su srpski nacionalisti apsolutno vladali političkim i javnim životom grada devedesetih, sada su ili pobegli u mišije rupe, ili podržavaju naprednjake… Iako je na vlasti SPS podržavao neoliberalne reforme, koje su usmerene protiv većine stanovnika, u kampanji su se socijalisti setili Tita i socijalizma – i dobro su prošli – primećuje Samardžić.
Odanost neoliberalnom konceptu
Na pitanje šta nas čeka posle izbora, Miroslav Samardžić kaže: – Rak rana našeg sistema je partijska uprava, a tu neće biti nikakvih promena. Javne institucije ne služe potrebama građana, odavno su pretvorene u rezervoare privilegija za pripadnike vladajućih stranaka… U predstojećem smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru, bez posla će verovatno ostati službenici koji nemaju partijsku zaleđinu. Posle izbora društvene prilike u Srbiji i Zrenjaninu neće se popraviti – skeptičan je Samardžić, ocenjujući da je to zbog odanosti naše elite, vlasti i većeg dela opozicije neoliberalnom konceptu ekonomske politike. – Bojim se da će siromaštvo, nezaposlenost, kriminal, korupcija i svi drugi vidovi socijalne patologije rasti – kaže on.
– Iako je pobedio na izborima, Vučić je u nezavidnoj poziciji. Zapad će od njega tražiti da prizna Kosovo, da istera Rusiju sa Balkana, da likvidira Republiku Srpsku, da uvede Srbiju u NATO, da omogući stranim komapanijama kontrolu nad svim prirodnim i privrednim resursima, da proširi autonomiju Vojvodine i osnuje seriju etničkih autonomija na jugu Srbije – smatra Samardžić i zaključuje: – Jedini izlaz je nastanak masovnog, autonomnog socijalnog pokreta koji bi počivao na principima jednakosti, solidarnosti, društvene pravde, tolerancije i na poštovanju ljudskih i manjinskih prava… Lj. B.
ŽIVOTNE TEME BEZ GLASAČA
– Koliko su birači u Zrenjaninu nezainteresovani za životne teme, svedoči i činjenica da je grupa građana koja je postavljala pitanje snabdevanja pijaćom vodom dobila 887 glasova, 1,61%. Zbog toga ćemo i dalje skupo plaćati komunalne usluge lošeg kvaliteta. Na lokalnim izborima glasalo se o tome ko je za, a ko protiv Vučića, ko je za EU, a ko je za Rusiju – komentariše Miroslav Samardžić.
