Što bolje upoznamo okruženje, više ćemo brinuti o njemu
Banat je prepoznatljiv po vodi – najpre onoj za piće zabranjenoj za upotrebu. U drugom planu ostaje činjenica da je ovaj kraj veliko vodeno čvorište jer leži na Begeju, Tisi i Tamišu. Zato tu utočište nalaze i mnoge ptice. Recimo, park prirode Rusanda jeste u prvih deset lokacija u Srbiji prema brojnosti ptica – zabeleženo je oko 210 vrsta. Tu Zrenjanincima malo poznatu činjenicu otkrio je jedne sunčane oktobarske subote u Rusandi Miroslav Mareš, obraćajući se grupi od desetak ljudi. Bili su to učesnici Evropskog vikenda posmatranja ptica, a Mareš je bio njihov vodič, u ime Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
NAJGLASNIJI JE GAČAC
Posmatranje živih ptica u njihovom prirodnom staništu je popularan vid rekreacije i aktivnog boravka u prirodi. Kako Miroslav Mareš objašnjava, uglavnom svi opažaju ptice, ali posmatrači tome posvećuju više pažnje. Njih zanimaju „šira slika” i detalji: ekosistem, staništa, ptičje ponašanje, oglašavanje, boje perja. Beležeći svoja zapažanja, posmatrači poput Slobodana daju nemerljiv doprinos ornitolozima, zaštiti ptica, ali i cele prirode.
– Posmatranjem ptica otkriva se paralelan svet koji živi pored nas. Ja se ovim hobijem bavim desetak godina. Meni je to dobar povod da što više vremena provedem u prirodi. Tu naviku sam stekao u porodici – navodi Miroslav Mareš, inače prosvetni radnik u penziji. Sa suprugom Zrenjaninkom dobar deo godine provodi u našem gradu.
Dan posmatranja ptica u Rusandi započeo je izlaganjem osnovnih uputstava.
– Najvažnije je reagovati na pokret i zvuk. Jutro ili sumrak su najbolji periodi za ovu aktivnost. Nije preporučljivo nositi jarke boje, već tamnije, kamuflažne. Naravno, ptice se ne smeju uznemiravati galamom ili trčanjem, rasterivanjem – upozorio je Mareš. Zatim je objasnio razliku između ptica selica (dolaze na proleće, gnezde se i odlaze u ranu jesen), prolaznica (viđaju se samo tokom seobe), zimovalica (prisutne od jeseni do kraja zime) i stanarica (viđaju se cele godine).
– Rusanda je zimovalište sovina utina. Inače, jedna porodica sova za oko godinu dana pojede 10.000 glodara. U Rusandi od proleća borave i sive vetruške, grabljvice iz porodice sokolova, koje lete čak do Južnoafričke Republike – predočio je Miroslav neke od zanimljivosti svojim slušaocima.
Šetnja je počela u parku, a nastavila se do obale jezera. Najglasniji i najlakše uočljivi bili su gačci – ptice iz porodice vrana. Ostale vrste su se mogle bolje videti samo dvogledom – sabljarka (stanovnica plitkih voda), eja močvarica (grabljivica), carska šljuka (retka ptica, ali česta gošća Rusande) i mišar (grabljivica iz porodice jastrebova).
ODRASLI ZABORAVLJAJU DA GLEDAJU
– Kod četinara sam video par ptica svetlijeg perja, manjih od vrapca, sa dugačkim repovima. Ne znam šta bi to moglo da bude – poručuje najmlađi član posmatračke grupe, Srđan Cvijić, učenik petog razreda iz Beograda.
– Potražićemo u aplikaciji „Ptice na dlanu” – odgovara mu majka Lana Nikolić Cvijić. Njeni sinovi – blizanci Srđan i Mladen – želeli su da gledaju ptice, te je njih troje toga jutra krenulo put Rusande. Nisu prvi put u poseti ovim krajevima.
– Dolazili smo ranije na Peskaru. Dečaci su pre neku godinu pitali ima li peščane plaže u Srbiji, pa smo izguglali ovo jezero. Bilo nam je jako lepo. Inače volimo prirodu, dosta putujemo, šetamo se i istražujemo. Više puta smo bili i na Carskoj bari – navodi Lana Nikolić Cvijić, dok joj Srđan pokazuje bubicu koju je spazio – „liči na zmaja iz crtaća jer može da se sklupča i tako se zaštiti”.
– Nije im strašno da hvataju insekte. Pipkaju sve što stignu i svašta ih zanima. Hvatali su i žabe i guštere – smeje se Lana. Srđan se hvali da je držao i zmiju – belicu, ne beloušku, ispravlja majku. Lana navodi da su je deca naučila da obraća pažnju na okolni živi svet.
– Kad god izađemo u prirodu, ima šta da se vidi, samo čovek treba da gleda, što odrasli zaboravljaju. Kada su sinovi bili mali, tokom šetnji su se oduševljavali cvetićima, bubama, pečurkama, a ja nisam znala ni koje su vrste u pitanju. Onda smo počeli da pretražujemo na internetu i po enciklopedijama. Svašta upijaju: „gutaju” i Politikine zabavnike kod babe i dede u kojima nađu sto čuda – objašnjava naša sagovornica. I ona i sinovi kažu da su uživali tokom izleta u Rusandi.
– Što bolje upoznamo svoje okruženje, više ćemo voditi računa o njemu, a sebi ćemo boravkom u prirodi omogućiti zdraviji i opušteniji život, zaključuje Slobodan Mareš.
Milana Maričić Foto: Predrag Kostin (Divlja Srbija) i Milana Maričić
SIMBOL SLOBODE
– Ptice su na našem nacionalnom grbu. One nose simboliku zbog svoje slobode, kretanja, pesme, ponosa. Mi ljudi smo često zacemenitarni za prostor, skučava nas okruženje, ne poznajemo jezike, a jedna lasta iz sela u Sremu preleti 9.000 km do Afrike, ne mareći koji se jezik tamo govori. Ptice su glavni indikator ugroženosti ekosistema. Tamo gde njima nije dobro, nije dobro ni čoveku. Što ih više ima oko nas, kvalitet života je bolji – objasnio je nedavno u emisiji „Agelast” predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić.
MOTEL – RAJ ZA PTICE
Rusanda je, zajedno sa Okanj barom, od 2009. godine. Međunarodno značajno područje za ptice. I drugi okolni tereni su bogati ovim životinjama, navodi Slobodan Mareš. – Mužljanski rit (sa oko 140 vrsta ptica), Belo jezero, Carska bara, Slano kopovo, Park prirode Jegrička, Babatovo, izletište na Tisi… Ja obožavam i Motel Šumice. Tu sam zabeležio 112 vrsta ptica. Možda neće zvučati lepo, ali drago mi je što ga ne uređuju jer je ostala lepa priroda – kaže sagovornik.
NAJGLASNIJI JE GAČAC
